Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жжег разлога што с,е њоме ниједна парнична странна, у конкретном случаЈу ниједан родитель, не обвезује ни на какву чинидбу, а нити се у пресуди предвиђа изнуђивање каквог одређеног донаша-Iьа било које парничне странке (као што je то случај код кондемнаторне тужбе и пресуде Leistungsklage, Verurteilungsklage, action de condemnation), није исправна. Исто je тако неправилно становиште, на коме се заснива споменута концепција, кад у'штаьу извршивости изједначује конститутивне и деклараторне пресуде. Истина je да су деклараторне пресуде, као посљедица тужбе на утврђење (Feststellungsklage, action de reconnaissance), доиста неовршиве. Али су могућности жиховог доношења ограничене: допустиве су само кад се ради о утврђежу, констатиражу правнога у точно одређеним случајевима. Даклараторне пресуде по своме карактеру и намјени су дакле помоћне нарави и као такве су ограничено допуштене (правно правило из § 323 Грађанског парничног поступка) а нису допуштене кад год je могуће употребити кондемнаторну тужбу (3). Међутим, код конститутивних пресуда, а одлуке у погледу чуваша, васпитања и издржавања дјеце јесу претежно таквог характера, имамо садржану и тшредбу да правно и фактично сташе буду доведени у сугласност qa оним стажем, које je за такве случајеве у којима се ове пресуде доносе, одређено у позитивним правним дрописима. Оне су усмјерене на задриваже точно одређеног правног и фактичног стања међу парничним странкама. Због таквог свог садржаја и циља за којим иду конститутивне пресуде, ис(го као и кондемнаторне, могу бити извршни наслови ако иначе испужавају опће увјете који се траже за извршивост сваке пресуде (доспјелост и допустивост принудног остварења правног стажа израженог у пресуди (4). Пресудом се точно утврђују дужности родитеља (разведених брачних друтова) да сваки чини, односно не чини или пропушта подузимаже оних раджи које 6и уштрб оног фактичног стажа које се на основу пресуде има тек оотварити. То значи да су оба родитеља дужни подузимати чита|в низ раджи, односно трпјети попуштања да би испунили дужности наметнуте им пресудом. Без таквог жиховог дјелажа односно пропуштажа не може се остварити оно за чим пресуда иде, тј. да се дјеца чувају васпитавају и издржавају код одређене особе или установе и на одређени начин. Према томе, оба родитеља дужни су да чине све како би дошло до реализације стажа које пресуда у интересу дјеце и друштва конституира. Ниједан родитељ не смије чинити ништа што би осујетило, отежало или онемогупило оствареже извршног наслова. Из овога произлази да одлука о чуважу, васпитажу и издржаважу дјеце, кад би и била донесена у форми и са садржајем чи-

(3) В. др. Б. Влагојевић: Начела . . стр. 287. (4) В. др. В. Благојевић: Систем извршнога поступка, Веоград, 1938, стр. 123. На принципу' неизвршивости конститутивних пресуда стоји проф. др. Срећко Цуља; Грађанско процесно право, 11, књига, Веоград, 1938, стр. 3.