Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА

275

и обезбеђешу била могућа само код извршења у смислу правних .правила из § 309- истог закона (по § 310), a шгје постојала могућност да се тражиоцу извршеша даде у помоћ извршни орган, ако се радило о извршешу у смислу правних правила из §§ 307 односро 308 тог закона. У потоњем случају, уколико принудна средства (новчаыа казна и Притвор) не би биле доволые да склоне извршеника на трпљење дужних дропуштаньа, поступак извршеша био би беспредметан. 111. Дужноаги и права органа старатељства Орган старатељства има извјесна права у погледу надзора над вршешем родителског права и у погледу оне дјеце која се не налазе под старателством. То he бити у случају кад родитељи дјетета не живе заједно, иако брак међу њима још траје, а нису постигли споразум о томе код кога ће дијете бити на издржавању (чл. 7, ст. 2, Основног закона о односима родителя и дјеце); као и у случају кад дође до неслагања између родитеља у погледу вршења родитељског права (чл. 12, ст. 2, Ос|новног закона о односима родитеља и дјеце). У оба ова случаја одлуку доноси орган старателства. Међутим, поред тога постоји посебан случај кад усршјед развода или поништегьа брака долази -до промјене у вршењу родитељског права. У -дотоњем случају суд je дужан да по службеној дужности исгговремено кад одлучује о разводу (поништешу) брака одлучи о томе коме he се дјеца повјерити на чуваше, васпитање и издржавање, дакле који he родител вршити родитељско право (чл. 68, ст. 2, Основног закона о браку). У овом случају не одлучује орган старателства. Његова права су ограничена на вршеше права надзора у погледу вршења родитеЈвског права. Она се састоје у регулирању личних односа родитеља према дјеци. Родитель који се не би слагао са поступком другог родитеља, код кога je дјете на издржавању, има право да од органа старатељства затражи да он о томе одлучи. Али орган старатељства не може мијењати судску одлуку у погледу повјеравања дјетета на чување, васпитање и издржавање, кад би услијед промијењених прилика то било потребно (13). Он може на основу овлаштегьа ciaдржаног у чл. 18 Основног закона о односима родителя и дјеце подузимати потребив мјере које захтијева интерес подизања дјетета. Конкретно може ставити суду захтјев да се одлука О 1 повјеравању дјетета на чуваше, васпиташе и издржавање измијени. Орган сггаратељства, кад су у питању дјеца из разведеног брака, није овлаштен да примјеном чл, 19, ст. 2, Основног закона о односима родителя и дјеце одузме дијете од родителя и преда га ДРУгој особи или установи на чуваше и васпиташе. Примјена овога

(13) в. споменуто рјешење Врх. суда HP Хрватске од 23 марта 1948, Гж. 40/48.