Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

291

законима налазе се по правилу неке новине које значе извесну радикалну измену традиционалних кривичноправних института и појмова уколико се они односе на малолетнике. Тенденција je да се у свим државама донесу такви посебни закони о положају малолетника у кривичном праву (19). Као пример једног таквог типа кривичног закона за малолетлике може се навести немачки Jugendgerichtsgesetz, донет 1953 (20), Прописи овог закона примењују се делимично и на одрасле који join нису напунили двадесет једну годину. Општи прописи кривичних закона примењују се на малолетнике само уколико у овом закону није другојачије предвиђено. Према малолетнику, који je извршио кривично дело, првенствено се примењују само васритне тлере. Ако je .потребно да се малолетнику нарочито предочи његова одговорност за извршено кривично дело, онда се према њему примењују поправке мере. Као такве сматрају се; опомена, стављање малолетнику у дужност извесних посебних обавеза, и затварање малолетника (које није казна у обичном смислу затвора). Малолетнику се могу наложити поцебне дужности, као например; отклањање проузроковане пггете, лично извињење повређеном, плаћање извесне суме новаца некој друштвеној установи из својих сопственкх средсггава, нарочито ако je то стекао извршењем ког Деликта, итд. Затварање малолетника у овом смислу може бити тројако; затварање за време празничног дана, највише четири празнична дана, затваранье на више дана, највише шест дана, и најзад, дуже затвадање, најмање недељу дана a највише четири недеље. Кривичне гказне се примењују само онда ако се покаже да због штетних наклоности ишољених извршењем кривичног дела, не би биле довољне васпитне и поправке мере _ или ако je то потребно због тежине његове кривичне одговорности. Највећа новина je у томе што je то једна једина казна која се примењује само према малолетницима (Jugendstrafe), са својим посебшгм трајањем и начином извршења, Према томе, према кривично одговорним малолетницима који се кажњавају, не примењују се казне из кривичног законика, нећ посебна казна за малолетнике. Она износи најмање шест месеци a највише пет година, односно десет година за кривична дела за која je у закону предвиђена казна строгог затвора преко десет година. Одмеравање ове казне не врши се према општим правилима кривичног законика о одмеравању казне већ једино са гледишта потребе васпитавања малолетника. Изузетно, она може бити неодређена по трајању, ако се приликом изрицаша не може утврдити колико je потребно за виспитавање, односно доправљање малолетника. У овом случају суд може одредити најмањи и највиши износ (најдуже четири године).

(19) Latln-American Seminar on the Prevention of Crime, p. 72,

(20) Schönke-Schröder; Strafgesetzbuch-Kommentar, 7. Aufl, Berlin, 1954, S. 1028—1036.