Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРОБЛЕМ МАЛОЛЕТНИКА

293

гове личности (24). Ако не постоје неки нарочити разлози, боље je малолетника оставити у родитељској кући и одавде га позивати преко родитеља за време вршења појединих иследних радњи. Ако дође до затвараша, яикако не држати малолетника у истим прооторијама са одраслим деликвентима. Препоручује се да се у ову сврху оонују посебни домови у близини малолетничких судова и то са посебним кућним редом. Особље ових домова не би требало да буде униформисано. У њима би малолетнике требало не само чувати већ и научно лроучавати у циљу упознавања њихове личноqrii й склоности. Особље би чинили лекари, психи јатри, социјални радници (25). 3. Дактилоскопија и малолетници. Постоје два супротна гледишта по питању дактилоскописања малолетних деликвената. Претставници застудају гледиште да je то одлично средство идентификације и да се тиме штите невини. Истину да се то не може сматрати као „жигосање“ малолетника, и да то није више жигосање од затварања, извођења пред суд, стављања под надзор, итд. Дактилоскопија данас не служи само за потребе кривичног поступка већ се употребљава и у друге сврхе за cbe грађане, војнике, одојчад у случају порођаја у породилишту, итд. Противници овог гледишта истину да je то ипак нека врста жигосања малолетника, нарочито ако не постоји општа обавеза дактилоскописања свих грађана, јер све дотле дактилоскописање je по схватан>у народа везано са кривичним гоњењем (26). 4. Истрага u претходно испитивање малолетника сматра се као најважнија фаза у поступку против малолетника. У њој je потребно прикупити податке не само у вези са кривичним делом и кривичноы одговорношћу малолетника већ нарочито у погледу развоја малолетника, шегове околине, његовог физичког и психичког развоја уопште. Штавише, испитивање треба више усредсредити на личност малолетника него на природу кривичног дела (27). Управо по овоме се поступак против малолетника највише разликује од кривичног поступка против одраслих. Сам поступак треба поделити у два дела. Прво долази прикупљање података. Оно треба да послужи не само за пресуђивање кривичног дела већ и за дијагнозу олучаја. Овде долазе нарочито; време и место извршења дела, број саизврпгилаца У делу, да ли су ови пунолетни или малолетни, начин извршења дела, „методи рада“, причињена штета, прилике и околности под којим je дело извршено, околности откривања дела и затваранье малолетника, историја породице и историја малолетника. Треба ис!дитати економске прилике породице, цео животни ток и услове живота род-итеља, пре ступања у брак и у браку, успехе и неуспехе у животу, брачне прилике, морална и остала својства родитеља и

(24) Teeters and Reinemann; op. clt, p. 246—248, Cycle d’études du MoyenOrient, Annexe Ш, K. (25) Teeters and Relnemann; op. clt. p. 227—246. (26) Teeters and Reinemarm; op. cit. p. 224—226. (27) Teeters and Reinemann; op. cit. p. 262—276.