Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

ствено предмета за одрасле особе са већ довољним фондом энан»а и искустава реалног живота, ставзьа се у сумн>у исправност наставе економеких предмета у средним школама. Сем тога, врло je тешко решити проблеме уцбеника и курсева који би требали да комшликоване теоретске анализе прикажу на начин приступачан ученицима гимназија, без опасности по супгтну економске матери je, Аутор стога сматра да економска настава, уколико je уопште потребна у средним школама, не би требало да прелази границе описивања свакодневних догађаја и институција комбинованих са нешто историских осврта. Прелазећи на наставу на универзитетима, аутор констатусе да повећан број студената после рата није довео до пропорционалног повећања појединаца са већим сдособностима. Како je пак енглески систем школовагьа по традицији прилатођен стварању једне мале али високо стручне интелектуалне елите то се он теже прилагођава садашњој ситуацији: велики број просечних студената тешко асимилира наставу. Стога ce предлаже једна измена програма са већим акцентом на опппим, друштвеним наукама (политичким и историским) у општем курсу свих студената. И код специјалних курсева који повлаче дсбијане неке почасне титуле, аутор се залаже за увођење више друштвених наука, као и за већи обим примењених' економеких анализа. В. Higgins: Interaction of Cycles and Trends. Економеке појаве се не могу правилно објаснити без познавања дугорочшчх и краткорючних сила које на њих делују. На теоретиком длану ово питавье се обично поставльа из аспекта односа краткорочног кощуктурног циклуса и дугорочног тренда. Између два рата, у теорији се коњуктурним циклусима придавав велики значај. После рата, проблематика економског развоја више се ослагьала на дугорочне анализе структуралних трендова крји су се испољавали делимично к кроз когьуктурне циклусе. Писац сматра да између трендова и циклуса постоји снажан узајамни утицај. На примерима велике кризе тридесетих година и послератног развоја, кбје интерпретира на особен и интересантан начин, писал; доказује своју тврдњу у међусобној повезаноста дугорочних и краткорочних услова. Чланак je интересантан нарочито по заюьучцима које аутор изводи, ослањајући се на Кејнзову теорију о Ханзеновој варијанти. Алудирајући очигледно на САД, писац сматра да je пуна запосленост „у развијеним земљама“ непрекидно и све више угрожена и да се може одржати само значајном државном интврвенцијом поглавито државним издацима. По писцу, главна могућност државних издатака за развијене земље лежи у помоћи неразвијеним земљама. Излагања ce завршавају анализом односа трендова и циклуса код неразвијених земаља. Н. Brems: Stability and Growth. Чланак третира на теоретском нивоу питание да ли пр ив редни развој може да тече без потреса. Служећи ce теоретским моделима, аутор драви разлику између стабилности и дугорочног и краткорочног аспекта. Анализирајући узајамно дејство неколико показател>а потрошгье, инвестиција, укупног капитала и националног произвола аутор доказује да се узимањем у обзир дужих временских периода, теоретски може приказати стабилан разно ј. На тај Јначин, он се посредно залаже за дугорочне планово који неминовно воде .стабилности, иако посматрани из кратког рока могу изазвати извеоне поремећаје. A. Le. Wright: Sequence Analysis and the Theory of the Rate of Interest. Питање каматне стопе у извесном смислу добија свој знача] од значаја који ce придаје монетарним мерама y развијеним земљама. Неокласкчне теорије придавала ,су велику важност монетарним феноменима у привреди. Теорије пак које су настале као узрок или последице све јаче државне интервенције тридесетих .година овог века, те-