Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

■ АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

NOUVELLE REVUE DE L’ÉCONOMIE CONTEMPORAINE, Paris, No. 70, Décembre 1955. J. Lesourne: Réflexions sur la théorie des investissements. Pierre Натр: Le risque professionnel. <— J. Ottenheimer: Une expérience d’économie dirigée Le Maroc en 1941. No. 11, an XV, Janvier 1956. M. Jacquelin: Les investissements dans l’industrie du gaz. René Cercler: Grandeur et décadence de l’agriculture. Achille Dauphin-Meunier: Problèmes syndicaux et économiques en Allemagne de l’Ouest. E. Reiniche: Les prix français plafonnent. No. 72, Février 1956. i — Georges Hoog: La .gestion des entreprises. No. 73,Mars 1956. W. Beyen: Le rôle de la pensée dans la causalité économique. Henri Marsan: Soucis et espoirs de l’Amérique Latine. Kay Heckscher: Un „marché unique” Scandinave. Henri Muller: Le rôle social 'de l’investissement. Son Sann: La Banque Nationale du Cambodge. Robert Massé: Les fonctionnaires britanniques et l’efficience. Marcel Clement: Le fondement et l’exercice de l autorité patronale. ÖSTERREICHISCHE ZEITSCHRIFT FÜR ÖFFENTLICHES RECHT, Wien, Bd. VII, H. 1, 1955. ■ Adolf Merkl: Ludwig Adamovich. Аутор некролога даје осяовне биографске податке и характеристике научне активности недавно умрлог професора бечкот универзитета и претседника аустриског Уставног суда (Verïassungsgerichtshof) Адамовића. У чланку су истакнуте крупне заслуге Адамовкћа у развоју науке и законодавства, а нарочито на подручју уставног и административног права. Међутим, недостаче анализа научних резултата и идеја овог истакнутог правника. Hans Spanner: Die Ralle der Verfassung im gegenwärtigen politischen und sozialen Leben. Ова студија je уствари реферат поднет на IV Међународном конгресу за упоредно право у Паризу 1 до 7 августа 1954. Указујући да разлика између писаних и неписаних устава повлачи за собом и специфичен вид проблема захваћених рефератом, писац ограничава анализу на нисане уставе зато што су прецизнији и што се код њих јасније испољава везаност с политичким и социјалним животом. Међутим реферат уопште не узима у обзир низ савремених устава донетих после Друтог светског рата у земльама које се налазе на путу у социјализам a који дружају одличан материјал за разраду ових проблема; такође нису узети у обзир устави Индије и Бурме који у истој мери могу послужили као цлустрација дејства основное правног акта на живот једне землье .и народа. Да постоји одређен однос друштвене стварности и устава, каже аутор, види се већ по самом характеру устввних одредаба: неке садрже норме о понашању льуди (Sollsätze), друге су описке (Deskriptionssätze) и најзад у неким се дају програмска начела (Progranimsätze). У ставни прописи у којим су потврђека основна права грађана нарочито јасно показује да су повезани с политичном и социјалном стварношћу те се и промене које се дешавају у тој сфери одражавају у овим продисима. Поред класичних грађанских права и слобода. многи модерни устави у ман>ој или већој мери, истичу и низ нових, социјалноекономских права као што су: право на рад, право на образована, право на социјалну заштиту, итд. Додуше, признаје писац, она су често само декларисана а не и довољно обезбеђена и заштићена. Но, и поред тога, тиме се јасно испольава чигьеница да je изменен однос државе и грађана и у целини она означава тежњу за потпунијом демократизацијом и потискивањем државног апсолутизма с једне и дезаинтересованости државе у погледу важяих области живота људи с друге стране. Ипак се намеће закльучак да савремени устави недовольно одражавају полштички живот. То се најбоље огледа у чшьеници да се, например, у низу устава скоро