Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

111

факултету. На тај начин je изражена тежња да правни факултет не буде само чисто правничка школа, већ да обухвати ширу облает. дНуштвевих наука уогшгге. 2) Докторат се стиче у оквиру појединих трупа предмета. Свака трупа обухвата .четири предмета Из сва че’гири предмета кандидат по лаже усмени исдит из општег течаја дотичног предмета. Из два од тих предмета он полаже испит из посебног течаја. Посебни течај се састоји из продубоьене обраде једног посебног питања из оквира дотичног предмета. Факултети морају одредити програме за испит и ставили их на расположение кандидатима. Испит се полаже групно и цела комисија учествује у истштивању сваког предмета. Што се тиче одређивања груда, факултети he статутима прописали већи број сталних груша, а ако студент ради дисертацију из неког предмета који задире у в-ише трупа, факултет му може одредити посебну трупу. 3) Уводи се обавезан докторски течај који траје једну школоку годину. Похађаша овог течај.а може бити ослобођен кандидат који ишун.ава опште услове за ванредяог студента. Течај ce састоји или из предавања посебних течајева из двају предмета у групи или из састакака наставника са кандидатима на којимн ce обрађује грађа о неком питању коју je наставник дао за предмете из квјих се не држе предавања. 4) У поступку за ронипггај доктората због плати јата треба предвидели исте гарантије јавности као и у поступку одбране дисертације. После пажлигвог проучавагьа предлога да се поништи докторат, које врше нарочите комисмје француске управе и сама управа, држи се досебна јавна расправа, на којој доктор за кога се предлаже да му се докторат поништи брани само-сталносл свог рада, а коначну одлуку о поништењу доноси управа двотрећинском ве&ином свих чланова. Поред питања доктората састанак je претресао и пит!ања студентске праксе, прелаза сдудеиата с једног правног факултета на друти, броја понавл>ан>а испита, дипломског рада, писмених испита, колоквија, испитивача вен редова наставника, уписа ученика средших стручних школа на дравни факултет, прелвза апсолвираних сгудената с једног правног факултета на друти, хабилитадије, услова за упис сгудената у 11, 111 и IV годину с обзиром на положене испите, распореда' предмета по годинама, учена латинског језика и страних језика, ванредних сгудената и посећивања предавала. На крају je закљ учено, у вези с дал>ом међуфакултелском сарадгьом, да се крајем маја одржи следећи састанак секретариата на коме би се расправљало о могућности евентуалног потпуног или делимичног изједначења наставник планова, као и о условима за уписиван»е ученика средњих стручних школа идуће шкюлске године. Такође je закльучеяо да join до краја ове календарске године сваки факултет позове најмаше два наставника с других правних факултета и да се такође интензивније размењмју асистенти. Р. Л.

КОНФЕРЕНЦИЈА КАТЕДАРА ЗА ГРАЂАНСКО ПРАВО. На основу закључака VI Интерфакултетске конференције правних факултета, у Загребу je 9 и 10 фебруара 1956 одржана конференција катедара за грађаноко право. Катедру за грађанско право Правног факултета у Београду претставлиали су; редовни професор др. Мехмед Беговић, вандедни професор др. Андрија Гаме, доцент др. Борко Николајевић и асистент др. Зоран Антонијевић. Према раније утврђеном дневном реду, на овој конференции je требало дискутовати о програмима за предмете грађанскоправке груше наука и о шгтању разграничена између привредног права и