Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О СПОРОВИМА ЗА РАЗВОД БРАКА

175

178 или 25,7% случајева су крива оба супруга. Упада у очи да je разлика у кривици између мужа и жене врло мала на овом подручју, док je на другим подручјима та разлика на штету мужа готово дупло већа. Осим тога у 69 или у 10,0% муж je проглашен кривим као тужилац, а жена у 34 или у 4,9% случајева као тЈпкиЈва. Мирење je успјело y 19 или 1,6% случајева. Осврнемо ли се на све досад прегледане предмете о разводу брака, чији број се пење на 4.437, видјећемо да je мирење успјело само у 51 случају. Међутим, треба имати у виду да у око 25% случајева долази до Мирен. a између супруга али не посредовањем суда, него се то дешава извая суда и рочишта за мирегье. Према томе сами супрузи су у великом броју случајева склони да наставе брачни живот и да пређу преко извјесних чишеница ко je су их својим наступавшем потакле да траже развод брака. Мирење, по нашем мишљењу, не успијева чешће због тога пгго му се приступа више формалистички, што се врши пред младим и неискусним судијама (који често пута нису ни у браку), судиским приправншдима, што се рочиште за мирење заказује релативно брзо послије подношења тужбе и што га проводе судије који не познају прилике у којима живе брачни друтови. Ни на овом подручју судови не користе и не примјењују чл. 77 Основног закона о браку, по коме суд по службеној дужности може да нареди извођење доказа. Они се ослањају само на она доказна средства која им нуде и подносе странке. У 454 случаја суд je преслушао свј едоке. Ji 165 спорова тужени брачни друг je признао наводе тужбе и пристао на развод брака. Напротив, у 70 предмета тужени супруг призяао je наводе тужбе али се противно разводу брака. У 155 je порекао наводе тужбе а пристао на развод брака. Према томе и на овом подручју се расправља и одлучује о судбини брака у већини случајева на основу доказног материјала који странке лично дају у својим изјавама. Можда би се то могло и правдати у случајевима у којима je ријеч о браковима без дјеце али не и у оним споровима у којима супрузи имају дјецу. И код овог суда било je инсценираних случајева. Тако у једком предмету свједок наводи: „Истина je да jy je свекар напаствовао, док je тужилац био у војсци и мени je давао 2.000 дин. да бих je завео и извршио с њом полни сношај“ (Окружни суд у Мостару, Г 161/52 (4). У поређењу с Бихаћем примјећује се да je овдје знатно већи број жалби него на подручју Окружног суда у Бихаћу, Тако je

(4) Пошто се у овом раду наводе примјери узети не само из списа Окружног суда у Мостару него и они из списа среских судова у Билећи, Чашьини, Гацку, Ливну, Лиштици, Љубушком, Мостару, Невесшьу, Стоцу и Требињу, навели смо само број списа и годину, кад je ријеч о сютсима Окружног суда, у случајевима гдје je ријеч о списима осталих судова, навели смо још и мјесто суда.