Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

255

БЕЛЕШКЕ

најновије дипломатске историј.е Европе, проучавањима историје ме ђународних организација и извесним акгуелним социолохпко-политичким проблемима. ВеКим делом наставног програма слушаоци су били оријентисани на специјални део студија у правној или економској секцији. Кроз наставу за правнике била су ооухваћена, угнанном, питагьа историског развоја права у антици, с нарочитим освртом на римско право, његову ренасаису и рецеирију у Европи до епохе кодификација, проблеми германског права као једног од елемената европске дравне цивилизације и еволуција и утица ј канонског права на правку мисао и остварења у Европи. Поред ових, сватано синтетичких осврта на основне линије креташа еврооске правке цивилизације, продубљеније je изложена материја европског упоредног приватног права с проблемима међународног јавног и упоредног уставног права Европе. Курсем за економисте били су обухваћени перед неких проблема економске историје Европе, нарочито, теориски и методолошки асдекти специјалних грана економске науке. Институт je као предавало окупио знатан број универзитетских професора из -низа ерропских земаља, између којих су се налазили познати писци и стручн»аци за поједине области правних и економеших наука. Iако су, поред осталих, одржали предавайте: Paul Roubier, проф. Унив. у Лиону (О индустриској својини) 1 ; Paul Reuter, проф. Унив, у Паркзу (Евро-пска заједница за угаљ и челик с нарочитим оевртом на њен Суд правде); Мах Kaser, проф. Унив. у Минхену (Традиција римског и германског права); William A. Robson, проф. Унив. у Лондону (Локална самоудрава у Енглеској и феудализам у Аустралији и Канади); René David, просјр. Унив. у Паризу (Ј единство и разлике европског права); Jan Tinbergen, проф. Холандске школе за политичку епономију (Опште методе примене економетричких модела за решен>е проблема политике у окораппьем искуству); Erich Schneider, проф. Унив. у Килу (О основама статистике и динамике у микро- и макроэкономик); Herman Word, директор Института за статистику Унив. у У спали (Економија и њени цшьеви и средства), и др. Кроз многобројна и различита питања из области права и екоHOMüje проучавана ове године провлачила се кајвећим делом, као црвена нит, концепција европске интеграције у њеним различитим варијантама. Преко изниј.аноираних научних гледишта која су, када je реч о тој интеграцији, обележавала различите степене скепсе или оптимизма, увек су морала лебдети бројна, нерешена политичка питагьа пред којима се налазила или данас налази Западна Европа. За разлику од позитивистичког приказивања једног низа чшьеница из разних области права европских земаља, преко кога се могла уочити структура неких правних проблема савременог европског права, апсолутизовање идеја интеграције доводило je до произвољних, често прагматистичких тумачења. Такве тенденције су се нарочито испољавале у историским уопштавањима развитка евродске правке културе. Овоме би требало додати чињеницу да се нравна и економска проучавагьа своде само на неколико великих зап а дно европских земаља. На тај начин остало je занемарено огромно европско политичко, правно и економско подручје (земл>е Источне Европе и Балкана) са свим његовим разнолико стима, историским и општим значајем за савремеки друштвени развитак. То je последица искљуаивости и научно неодравданот регионализма, одражених у програму курса, који би требало убудуће да превазилази штетне ограде и систематски обухвата све системе европских права и економија. Треба напоменути да je слично мишљење изразиша огромна већина учесника тада се на завршној конференции расправляло о о раду курса.