Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

родовска десница гробља дељена како се род разгранавао, али je сва једна целина. Исто кар што се деобама распоређују баштане оне које су старевина. Имају заједничке и обавезе према заједничкој деоници гробља: култне приликом сахранЗг-и помена; имају и заједничке обавезе око одржавања гробља и подизања и одржавања онога дела ограде сеоског гробља који je поред родовског гробља. Одржава je и читуља онде где има читуља. Она je заједничка за неразгранати род; а ако je разгранат, онда су у читуљама сваког огранка били убележени и сви стари претци, join из времена када род ниј.е био разгранат. Иако je читуља много пропадало у разним недаћама, ипак се очувало сасвим старик. Када се род разграна, када огранци узму друга презимена, па чак и када се део рода пресели негде у близину, заједничку генеалошку традицију одржава и верификује и иста слава. И у оним областима југословенским, које немају добро развијених огаптих национапних, историских предања, локална je традиција врло развијена. Зачудо je колико je развијена, например, у Македонији или Далмации, колико je прецизна и до у која давна времена досеже. Да није било неке важне потребе, села не би из чистог интелектуалног интересовања онолико пажљиво и онолико постојано израђивала, проверавала и памтила, генеалогију родова, традицију о пореклу и о сродствима и другу локалну традицију. Два су главна практична интереса. Преи. Разним правима својинским и нарочито разним правима неког самог коришћења главни доказ je у генеалогији носиоца права и у генези тих права. Она се могу доказати само тако што je њен постанак и одржавагье уписан у сећање и свест народну. Регистровања у књиге какве уопште ни je било за дуго времена по досељењу. И данас je join врло много чак и баштинских својина које нису регистроване у к&кве било званичне књиге. За својинска, баштинска, права ипак има неких формалних правних доказа, каквих таквих. Али уопште нигде сем у заједничкој свести сељана нису ни убележена, а камоли правно осигураиа, она разна права сезонског саобраћаја преко. дугих баштана, или права на сезон'ску пашу на туђим њивама и ливадама. Нити су била убележена она разноврсна права на колективна земљишта, на шуму, на воду. Нити оне многобројне. промене и носилаца тих права и самих тих права. Та су пак права и сада врло важна. Некада су била привредно важнија од својинских права на приватне баштане. Село мора знати порекло тих права да би могло 4 процењивати њихову легитимност. А порекло тих права не ноже се одвојити од порекла сељана. У неписаној традицији био je извор и праву и правној свести у највећем делу нарочито ових земљишних односа. Иначе би, по ономе како je држава била средила сва та матери j ална права и обавезе, на селу било безвлашће и потпун неред и правка несигурност свих ових права и обавеза. Правно стање у земљишним односима, како појединаца у селу, тако и целога села према околним селима, било je углавном засновано на тим старим многобројним регистрованьиыа конкретних права и