Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ПРАВНИХ ИЗВОРА

21

Сумерци, господари Месопотамије у трећем миленијуму, нису •Рили ни Семити ни Индоевропљани. На различитим подручјима људске културе постигли су заиста високи степен. Сумеролог Самуел Кремер (Samuel N. Kramer) у својој књизи From the Tablets of Sumer, која je недавно изашла (8), приписује Сумерцима историско првенство на 2б подручја, па и на правноме. Између 2900 и 2600 Сумерци су пронашли најпре пиктографско писмо, из којег се око 2500 развило клинасто писмр (9). Срећа je што су нашли у глинастим плочицама јевтин и подесан матери јал за писање, јер пружало ce довољно прилика за различите послове свакодневног живота. Сумерци су били насељени на земљи преко које je водир пут од Персиског залива према Сирији а отуда даље у Египат и у Малу Азију. Зато je било доста могућности да се развије живахна трговина. Становници су били принуђени на што већу размену разних добара, jep je њихова земља оскудевала у минералима, нарочито у металима, и у грађевинском дрвету. Као општи еквивалент вредности употребљавали су сребро које су означавали према тежини. У време кад почињу историски писани извори на клинастом писму, Сумерци су живели подељени на бројне градске државе које су, биле теократски организоване. Према познатој Марксовој подели на пет друштвених формација (10) сумерске државе припадају у формацију робовласничких држава. Свака сумерска држава имала je свој центар у једном граду, који je био својина одређеног божанства. Као „заменик” (сум. ensi, писано: PA-TE.SI, акад. iššakku) градског божанства владао je ньегов први свештеник овом државом. Поред сасвим верских и административних послова управљао je и државном привредом која je заузимала претежни део читаве привреде у држави. У време кад клинописни извори починьу, у многим градовима функција ensi- ja je била већ наследна. Изврсни извори у овом погледу сачувани су из малог града Лагаша (11), који je заједно са, својом околином имао око 36000 становника. Тамо ce испољавају тенденције да државну, тј. имовину темпла, ensi себи присваја, или њом обдарује чланове своје породице. Због тога ce y Лагашу као нов фактор нарочити свештеник који, како по свему изгледу, врши извесну контролу над ensi-јем. Даљи развој водио je и до тога да je ensi Урукагина као први реформатор у историји предузео енергичне мере како би учинио крај највећим злоупотребама. Значајно се старао о удовицама и о сирочади, сматрајући да je овом делу становништва законодавчева помоћ највише потребна.

(8) S. N. Kramer: From the Tablets of Sumer, Twenty-five Firsts in Man's recorded History. Indian Hills. Colorado, 1956. (9) Упор. I. J. Gelb: A Study of Writing. The Foundations of Grammatology, London, 1952. pp. 61, ss; G. R. Driver: Semitic Writing. From Dictograph to Alphabet, London, 1954.

(10) К. Marx F. Engels: Izbrana delà v dveh zvezklh, Ljubljana (Cankarjeva zal.) 1950, I, str. 92.

(11) Lagaš = Tello.