Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ПРАВНИХ ИЗВОРА

25

ново je обрађен y монументалној едицији на енглеском језику The Babylonian Laws, коју су приредили филолог Г. Р. Драјвер (Driver) и Сер Џон Мајлс (Sir John Miles) (23), нестор ориенталних правних историчара у Оксфорда 7 . Код Хамурабијевог законика нећемо се дуже задржавати, jep je нашој јавности сразмерно највихце познат од правних извора ка клмнастом писму. Он уопште надмашује стари je законике, нарочито на подручју облигационог права, али заостаје иза њих употребљавајући талпонско начело. Као остали стари ј и законици, ни Хамурабијев законик, не садржи прописе о свакодневним обичним проблемима, него доноси правка правила само о спорним питаньима.. Из времена Хамурабијеве (тј. прве вавилонске) династије сачуван je и знатан број приватних листина, од којих je око 2000 већ преведено у збирци Hammurabis Gesetz, коју су издали: Ј. Колер, П. Кошакер и А. Унгнад (24). Осим тога сачувана je такође Хамурабијева кореспонденција. са његовим замеником у граду Ларса, којом уређује поједине управне ствари пак и приватне спорове. Познат су имена двају таквих заменика; Син-идинама и Шамаш-хасира (25) Ова кореспонденција нам приказу) е Хамурабија као брижљивог владара за унутрашња питања државе. Напротив, државна коресподенција из града Марија (Mari) на Средњем Еуфрату за време Зимрилима, последњег крал>а овог града и Хамурабијевог савезника, даје нам добар поглед у Хамурабијеву спољну политику (26). За средње вавилонско право или право каситског периода.значајни су тзв. кудури (27) (реч kudurru значи „камен међаш”). У овом периоду, овако су називали исправе уклесане у камену, којима je вавилонски краљ додељивао каквом великашу већи комплекс земљишта заједно с нарочитим- привилегијама. Осим таквих око 90 кудура има у ово доба мањи број неправа и писама управног значаја на глинастим плочицама. У исто доба' спадају и писма из ел-амарнске архиве, уколико садрже кореспонденцију фараона Аменофиса 111 и IV са предњеазиским краљевима (28).

(23) G. R. Driver-John С. Miles: Babylonian Laws, Vol. I: Legal Commentary, 1952: Vol. II: Transliterated Text, Translation, Philological Notes, Glosary, 1955, Oxford.

(24) Hammurabi’s Gesetz, 111 (1909), IV (1910), V (1911) . . , von J. KohlerA. Ungnad; VI (1823) von P. Koschaker A, Ungnad: Leipzig (1993 неправа).

(25) A. Ungnad: Babylonische Briefe aus der Zeit der Hammurapl-Dynastie (VAB. VI), Leipzig, 1914, pp. 2—53, Nr. 2—58; F. Thureau-Dangin: La correspondance de Hammurapi avec Samaš-haslr (RA. 21, pp. I—sB,1 —58, Paris).

(26) Упор. M. Th. Böhl; King Hammurabi of Babylon in the Setting of his Time (about 1700 В. C.), Amsterdam, 1946, pp. 5 ss.; V. Korošec: Neka) pravnozgodovinskih pripomb k doslej objavljenim plsmom mesta Mari (Archives Royales de Marl, I—IV), Zgodovinski časopis, VI —VII, Ljubljana, 1952 —1953, str. 37, 57 ss.

(27) Fr, X, Steinmetzer: Die babylonischen Kudurru (Grenzsteine) als Urkundenform, Paderborn, 1922; Über den Grundbesitz ln Babylonien zur Kassltenzeit (Der Alte Orient 19, I—2, 1919); M, San Nlcolo: Beiträge zur Rechtsgeschichte im Bereiche der keilschriftlichen Rechtsquellen, Oslo, 1931, pp. 44, 119 ss; E. Cuq: La propriété foncière (Études sur le droit babylonien, pp. 78 Гнароч. 81) 151). (28) Упор. прим. 7.