Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

503

„Конференција констатује да наши правни факултети примењују на врло различите начине садашње прописе Савезног извршног . зећа о упису свршених ученика средњих стручних школа на правке факултете. Конференции а сматра да 6и се у том погледу безусловно морало једнако поступити на свим нашим правним факултетима и ставл>а у дужност Сталном секретариату међуфакултетске сарадњеда што je могуће пре организује међусобно саветовање наших правних .факултета у сврху постизања те сагласности у примени поменуте одлуке, као и у циљу општег третирања тога питања. „111. ТТТтп ce тиче прелаза студената са једног факултета на друти, конференција констатује да je олакшавање оваквог прелаза такође један од разлога из којих треба тежити у даљем развоју за из-једначењем услова за упис студената у поједине године студија и распореда предмета по по ј единим годинама студија у наставним плано-вима наших правних факултета. Но док се не постигне у том погледу, сви ће факултети, сагласно одредбама својих статута, признавати студентима, који прелазе на. њихов факултет, све семестре проведене на факултету с којега прелазе и све тамо положене испите. За сваког таквог студента Декан факултета, на који студент прелази, издаће посебно решење којим he одредити на који he начин и до којег рока студент морати да положи испите из оних предмета, које није положио на факултету са кога прелази, a које би према -уређешу наставе на факултету, на који прелази, морао већ раније положили. „Конференција констатује потребу да се на свим факултетима у дал>ем развоју изједначе прописи о томе колико се пута може полагати испит из неког предмета, као и прописи који решавају питање да ли се и под којим условима на неки факултет могу уписати студенти који су на другом нашем правном факултету изгубили право на далье школовање због неположених испита или због тога што немају више право да полажу испит из неког предмета. „IV. Интерфакултетска конференција сматра да je једно од најважнијих питања које he факултети морати да решавају у ближој будућности, организована последипломских студша. У том погледу на конференции je констатовано: „(а) Да у погледу организованна тих студи ja на факултетима постоје нека искуства која се, нажалост, не односе ни на све облике последипломских студија ни на систематску организацију одговарајуће наставе. „Конференција сматра да je у првом реду потребно наставити индивидуални рад са студентима и продужити рад у разним центрима за научно усавршавање и за припрему доктората, ако такви центри постоје (општи семинар, научни семинар и сл.). Исто тако сматра да je потребно и даље одржавати разне течајеве посвећене специјалним питањима, али да je те течајеве потребно, особито кад се приређују и за кандидате који немају редовних услова за последипломске студије па чак ни за редовне студије, третирати као посебне облике студија. На основу похађања тих течајева не могу се стицати оне квалификације које се признају кандидатима који суделују y редовним обли.цима последипломских студија и који имају за то нормалне услове. „(б) Конференција даље сматра да су проблеми који ce јављају У вези с увођењем систематске наставе на свим законом предвиђеним подручјима за последипломско усавршавање, врло сложени и да у том погледу има много нерашчишћених питања, као напр. у погледу характера и обима тих студија, метода којима се приступа њиховом увођењу, у погледу интерфакултетске сарадгье на том подручју, наставник метода, разних персоналних и материјалних услова за плодно извођење тих студи ja, а особито у погледу усклађивања тих студи ja