Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

жење je основано 1924 и досада je приредило знатан број међународних састанака посвећених расправљању важних питања из области кривичног права. На овом конгресу расправљана су следећа питања; (1) модерна оријентација појмова учиыиоца кривичног дела и саучесништва у кривичном праву; (2) контрола овлашћења оцене судије приликом утврђивања казни и мера безбедности; (3) законске, административне и друштвене последице кривичне осуде, и (4) кривична дела извршена на ваздухопловима и њихове последице. Конгрес je одржан у згради Школе за високе економске и трговачке студије у Атини. Било je присутно преко три стотине претставника из тридесет четири земле. Између осталих, били су присуши претставници Велике Британије, Совјетског Савеза, Француске, Западне Немачке, Белгије, Италије, Пољске, Чехословачке, Бугарске, Јапана, Шпаније, Портуталије, Египта, Сирије, Либана, Судана,! Чилеа, Венецуеле, Кубе, Салвадора, Аргентине, Мексика, итд. Југословенска трупа бројала je преко десет лица, међу којима три делегата Јутословенског удружења за кривично право и криминологију. Јутословени су имали своје реферате готово о свим питањима која су се расправљала на Конгресу, а исто тако учествовали су у дискусији о свим питањима. Свечано отварање Конгреса извршено je у присуству свих учесника конгреса и званичних претставника грчке владе. Конгрес je отзорио X. Јотис, адвокат и претседник грчке трупе Међународног удружења за кривчно право, који je у име грчких правника поздра-вио конгресисте и зажелео им добродошлицу. Затим су говорили: Кацотис, претседник општине Атине, Папаконстантину, министар правде, и Станислав Рапапор (St. Rappaport), пољски професор и један од оснивача Међународног удружења за кривично право. На крају je садашгьи претседник Удружења Пол Корнил (Paul Cornil), професор из Белгије, у дужем говору изнео историјат Удружења и постигнуте резултате. Истог дана после подне отпочео je рад у секцијама по појединим питањима која су била на дневном реду Конгреса. Прва секција расправљала je питање модерне оријентације појмова учиниоца кривичног дела и саучесциштва у кривичном делу. Претседник секције био je проф. Ж. Гравен (J. Gravin) из Женеве, а главки извести лац X. де Асуа (Jiminez de Asua) из Аргентине. У купно е било поднето двадесет три реферата. У овој секцији нарочито су расправлена следећа питања: проблем изједначења или разликовања појмова учиниоца кривичног дела и саучесника у кривичном делу; проблем зависности саучесника од главног учиниоца и питање акцесорности саучесништва; учияиоци кривичног дела и саучесници У Јчгоредном кривичном праву; правно лице као учинилац и саучесник у кривичном делу, и, учинилац и помагач у међународном кривичном праву. Резолудија усвојена по овом питању садржи следеће закључке: 1. Општи закл.учци. Конгрес констатује да схватања која се ■односе на саучесништво варирају према научним ставовима у погледу основа кривичног права. Ипак могућа je нека сагласност у по-