Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРИ

11

прикривагьа могу бити ствари које су прибављене кривичним делом. Теорија, међутим, узима да предмет прикривагьа могу бити и ствари добивене продајом или заменой украдених ствари (38). У немачком вривичном праву сматра се да предмет прикривагьа могу бити како покретне тако и непокретне ствари, али то не могу бити права. Даље, предмет прикривагьа могу бити и ствари без власника. У неким случајевима се узима да предмет прикривагьа могу бити и сопствене ствари, например, ако сопственик изврши прикривање своје ствари коју je био дао у залогу па je била украђена од стране учиниоца претходног кривичног дела. Спорно je, међутим, кад се сматра да je ствар прибавлена кривичним делом. По једном мишљењу, предмет прикривагьа могу бити само ствари ко je су директно произашле из кривичног дела а не и ствари које су добивене заменой или прерадом ствари прибављених кривичним делом (39). Други аутори, међутим, узимају да je такво схватање противно смислу и природи кривичног дела прикривагьа., Суштина законског прописа о овом кривичном делу јесте, найме, да се спречи задржавање имовинске користи која je произашла из извршегьа једног кривичног дела а ово се не постизава ако остане некажњиво прикривање ствари које су добивене заменом или прерадом ствари прибавлених кривич'ним делом (40). По англосаксонском праву узима се да предмет прикривагьа могу бити само оне ствари ко je су прибављене кривичним делом а не и замењене ствари (41). Прикризагье се може извршити само до оног момента док се предмет прикривагьа сматра као ствар прибавлена кривичним делом Исто тако ствар губи овај карактер ако буде враћена гьеном сопственику, па од овог момента она не може бити предмет прикривагьа (43). 4. Радгьа кривичног дела прикривагьа такође се на различите начине одређује у појединим законодавствима, али ипак у теорији постоји извесна сагласност у погледу основних делатности којим се може извршити ово кривично дело., По нашем Кривичном законику, као радње извршења прикривагьа сматрају се следеће делатности.. Пре свега то може бити свако прибављање ствари, као например, куповина, примагье у залогу, примагье у поклон, замену, као и свако друто прибавлагье. Затим долази протурагье ствари које су прибавлена кривичним делом, а под овим се подразумева свако омогућавагве прође какве ствари, као например, посредовагье, проналажегье лида или могућности да се ствар прода, итд. Најзад долази прикривагье ствари у ужем смислу, тј. свако омогућавање да ствар при-

(38) Rousselet-Patlta : op. oit., art. 720 a; R, Vouin: op. clt. art. 97 2°; Jean Larguier: op. clt., nos 14—15.

(39) Fr. V. Liszt E. Schmidt; op. clt. § 147 II 1; Rt FranJk: op. clt., « 259 П; J. V. OJshausen: op. clt., § 259 2.

(40) A. Schönke H. Schröder: op. clt., § 259 V 4. (41) J. Miller: op. clt., p. 397.

1(42) J, V. Olshausen: op. cit., § 259 4; R. Frank: op. clt., § 259 II 3: Живановић: op. cit., § 76 I 1 b 6°.

(43) J. Miller: op, cit. p. 396.