Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пријава о томе где се ствар налази, одбијање да се открива ствар и свако друго нечињење (49). Француски кривични законик наводи као радњу код прикривања само примање ствари али теорија тумачи овај појам доста широко подразумевајући под овим свако прибављање ствари, например, куповину, чак по правој цени, пријем на поклон, у залогу, депозит, итд. Прикриванье се може извршити посредно или непосредно. Коришћење ствари такође се сматра као радња прикривања (50). 5. Учинилац код кривичног дела прикривања може бити свако лице које није участвовало у претходном кривичном делу као учинилац или саизвршилац. По једном мишљењу, лице које je участвовало у извршењу претходног кривичног дела као саизвршилац, после деобе прибављених ствари, такође може бити учинилац прикривања у погледу друтог дела ствари (51). Саучесник у претходном кривичном делу (потстрекач и помагач) може бити учинилац прикривагьа ствари ко je су произашле из кривичног дела у коме je он био саучесник (52). Али потстрекач односно помагач који je унапред утоварао учешће у добити, одговара само за потстрекавање односно помагање (53). Пасивни субјект претходног кривичног дела не може се појавити као учинилац прикривања, jep се он, тиме што прибавља ове ствари, креће у сфери свог сопственог права. Али сопственик ствари може бити учинилац код прикривања ако je притежање тих ствари било раније прешло по закону у руке другог лица, например, ако je ствар била дата у залогу. Учинилац прикривања најзад може бити и сам прикривач, например, када je ствар више пута прелазила из руке у руку (54). 6. Питагье виности код прикривача такође се различите) одређује у појединим законодавствима. Совјетско кривично право говори само о свесној куповини украдених ствари, па се отуда узима да je код прикривача потребан умишљај односно свест о томе да су ствари биле добивене кривичним делом. Последица овог je да je увек потребно утврдити да je учинилац прикривања знао да су ствари прибављене кривичним делом. Куповина таквих ствари без овог знања искључује кривичну одговорност. Није довољно ако je код купца постојала само сумња о томе да су ствари прибављене кривичним делом. Куповина из нехата таквих ствари не повлачи кривичну одговорност (55). У једној судској одлуци тако се наводи: „можда у датом случају постоји неопрезност али прочие захтева умишљај“ (56). Ипак неки аутори сматрају да ако неко купи

(49) G. Maggiore: op. cit., р. 809.

(50) R. Vouin: op. cit., art. 98 2°; Rousselet Patin, op. cit., art 720 a, Jean Larguier: op. cit., nos 4,5, 9.

(51) J. V. Olshausen: op. cit., § 259 27; T. Живановић: op. cit., § 76 V 1 a. Супротно H. Frank: op. cit., § 259 VT 2; AJlfeld Meyer: op. cit., § 119 VI.

(52) J. V. Olshausen: op. cat., § 259 27; T. Живановић: op. oit., § 76 V 1 а 3°. (53) A. Schänke H. Schröder: op. cit., § 259 IX.

(54) G. Maggiore: op. сгђ., p. 809. (55) А. А. Пионтковский Б. Д. Меньшагин: op. cit., стр. 778. (56) А. А. Пионтковский Б. Д. Меньшагин: op. cit., стр. 779.