Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

23

О КАПАРИ У ДУБРОВАЧКОМ ПРАВУ

Капара већа од једног фолара имала je, напротив, улогу одустанице. Уговорна страна која je положила капару могла се ослободити уговора с тим што je друга уговорна страна задржала примљену капару. У глави о закупу брода стоји: „Али ако на име капаре дају више од једног фолара, патрон брода треба да се држи капаре” (19) (Ст. VII, 37, ст. 3). Иако овај текст није довольно прецизан, он je, када се повеже са претходним реченицама (20), разушьив: закупац брода дужан je да плати утоворену закупнину и у случају када неће да користи закушьени брод, али ако je дао капару већу од једног фолара, патрон не може да тражи од њега исплату закупнине, већ се мора задовољити примљеном капаром (21). У глави која говори о капари која се полаже при закључењу осталих уговора, изричито се каже да уговорна страна која да капару већу од једног фолара може да одустане од уговора; „Али ако да два или више фолара, или нешто друго на име капаре, може се покајати, но ипак дужан je да врати удвостручеяу капару” (22) (Ст. VIII, 17, ст. 2). Међутим, питање je да ли je и друга уговорна страна, она која je примила капару већу од једног фолара, могла да раскине уговор. Код уговора о закупу брода Статут не говори ништа о праву патрона брода да се враћањем удвостручене капаре ослободи утоворних обавеза. На основу тога би се могло закључити да je од уговора могао да одустане само закупац брода. Друкчије je код осталих уговора. У цитираном тексту Ст. VIII, 17, ст. 2, каже се да се „покајати“ може онај ко je дао капару глаголи dederit („дао je“) и possit („може“) имају исти субјект. Али у другом делу ове реченице као последица одустанка од уговора наведена je обавеза да капара буде враћена у двоструком износу, што ни у ком случају не може претстављати обавезу оне уговорне стране која je капару положила, већ стране која jy je примила. Глаголи possit и teneatur имају, очигледно, различите субјекте. Види се да je текст непотпун и да су испуштени како последица одустајања од уговора оне стране која je дала капару, тако и разлог обавезе да се врати arrhas duplicatas удвостручена капара. Огуда се, и поред лоше стилизације ове главе Статута, може рећи да су код осталих уговора полагањем капаре веће од једног фо-

ра) „(3) SI vero darent pro arris ab uno follaro supra, patronus navis se tenere debeat ad arras”.

(20) Цитираним овде напред в. примедбу (17). (21) Овај пропис на исти начин тумачи и V. Brajkovié: Étude historique eur le droit maritime privé du littoral yougoslave, Marseille, 1933, cxp. 176 —177. (22) „Si autem dederit duos follaros vel plures, vel allquid aliud pro arra, posait penitere, teneatur tarnen arras restituera duppllcatas".