Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Такзи су увјети били остварени у двије земље Совјетском Савезу и Југославији. Будући да диктатура пролетариата преузима државни апарат, који одговара капиталистичким друштвеним односима, онда je у почетку вршење законодавних функција такођер одвојено од народа. Оно то остаје све дотле, док се не остваре два увјета. Први: да и најнИжи државни органи могу вршити законодавне функције. Други: да у оквиру опћих правних норма друштвене организације могу издавати прописе друштвенога понашања, који he путем изравне или посредне државне санкције добити обавезни характер. Остварење тих увјета још више приближава радном народу вршеше законодавних функција, те све више нестаје одвојености, •специфичне за читав државни апарат. Совјетски je савез задржао законодавне функције само за највише претставничке органе власти у савезу и у републикама. Законе могу издавати само савезни и републички савјети, док мјесни савјети немају законодавне функције, већ само право да издају неке „обавезне прописе понашања као напр. прописе о употреби трам-' ваја, прописе саобраћаја на улицама, итд.“ (27). Другим ријечима, мјесни су совјети само извршиоци прописа и наређења, која долазе по хијерархијској линији. Као и све друге функције власти, законодавна je функција дакле одвојена од већине становништва. Бранећи посебне интересе бирокрације, правки су прописи ондје имали претежно хетерономан карактер. Узевши у обзир чињеницу, да je прије буржоаске револуције у Русији законодавне функције вршио искључиво цар, организација законодавне функције у Совјетском Савезу представља приближавање већини становништва. Споменута два увјета остварена су у нашем политичко-правном уређењу. У њему поред савезне и републичких скупштина и народни одбори врше законодавне функције, доносећи обавезне прописе. У оквиру савезних и републичких закона они на тај начин регулирају појаве на својем подручју, које су од важности за живот читава н>ихова становништва. У савјетима и другим органима народних одбора ради велик број грађана, који изравно утјечу на такво стварање прописа, које би што боље одговарало ньиховим потребама. Осим тога, зборови бирача, савјети и комисије грађана и друштвене организације својим закључцима и приједлозима могу утјецати на доношење таквих обавезних прописа. Још je важнија функција привредних организација да управљају производњом и да у вези с тиме доносе прописе о организации производите, о надницама, о подјели дохотка, итд. Ти прописи нису издани од државних органа, којих je активност ограничена на то, да одреди њихове оквире у опћем интересу читаве заједнице и

(27) Основи совјетского государства и права, издање Института Академије наука СССР, Москва, 1947, стр. 48.