Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

465

друштва од криминалитета и заштите државе и права. Природно да се и кривично право налази у сталном развоју, према томе увек се може поставити питање шта je у њему старо а шта ново. Али овај развој и ново уньему, пре света je последица опште тежње за усавршавања средства борбе против криминалитета а затим последица развоја науке кривичног права и разних тенденција и праваца у развоју ове науке. Према томе, као први закључак могао би се извести да због саме своје природе, иако се кривично право налази у сталном развоју, ипак сва постојећа кривична права умногоме се не разликују између себе, па према томе неких радикалних новина у по ј единим кривичним правима не може ни бити. Докле год постоји држава и право, кривична права морају нужно имати неких заједничких карактеристика које прОизилазе из саме чињенице што су то кривична права са свим особеностима које се намеку због саме природе кривичног права. Разлика може бити само у предмету кривичноправне заштите, у интензитету кривичне репресије, у односу репресије и превенције, у односу на сврху казне, итд, ане у погледу института и инструмената борбе против криминалитета. Са овог гледишта посматрано, дакле, упадљива сличност или чак истоветност већег броја института у свим постојећим кривичним правима не треба да значи да кривично право није довольно ново у односу на друге гране права једне одређене државе у којој се испитује старо и нову у њеном праву. Указаћемо још на један момент због кога питање старог и новог у праву не може се поставити на исти начин у кривичном праву као у неким другим гранама права. С обзиром на универзални характер криминалитета као друштвене појаве и општу заинтересованост целокупног човечанства за сузбијање криминалитета, борба против криминалитета већ одавно нема само напионални характер већ унеколико међународни „тарактер. Ово пак нужно има за сва кривична права имају досга заједничких карактеристика, између осталог и то да свака новација, у цильу успешније борбе против криминалитита, у потпуности или делимично бива реципирана готово у свим кривичним правима. На овај начин извесне новине којесе појављују као ново у кривичном праву једне државе у односу на њено раније кривично право, уствари нису типичне характеристике новог у једном праву, већ више новине под утицајем општих нових схватања и тенденција одређеног временског периода. Ова пак узајамна повезаност свих кривичних права настаје на два начина, било као резултат међународне научне сарадње, било као резултат међудржавне сарадње на међународном. плану у циљу борбе против криминалитета. Најзад, указаћемо још на један момент који je по нашем мишљењу важан при одређивању старог и новог у позитивном кривичном праву. Посматрано од првих кривичних закона донетих 1945 па све до предложених новела за измену и допуну данашњег Кривичног законика, могу се примени™ значајне разлике по неким веома важним питањима кривичног права и криминалне потитике.