Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ПРИКРИВАЊЕ СТВАРИ
3
истом казной као и за то кривчно дело (9). Тек у Јустинијановом периоду прикривање се издваја као самостално кривично дело али као заједничко кривично дело које обухвата како лично тако и стварно прикривање (10), У даљем развоју овог кривичног дела могу се запазити два различита система. По једном систему, прикривање ствари којв су прибављене кривчним делом није посебно кривично дело већ заједно са личним прикривагьем чини посебну врсту саучеснипггва у том кривчном делу. На тај начин не прави се разлика између пружан>а помоћи (помагања) учиниоцу кривичног дела пре и после извршења кривичног дела. Овај систем био je заступљен у Француском кривичном законику од 1791 па je исто схваташе било заступлено и у Француском кривичном законику од 1810. Чл. 62 и 63 овог законика су доследно спроводили овај систем са свим нужним последицама у погледу строгости кажн>аван>а прикривача до истом критеријуму као и сам иззршилац одговарајућег кривчног дела.. Солидарно кажњавање учиниоца кривичног дела и прикривача ишло je тако далеко да су се прикривачи ставари које су произашле из крађе извршене са убиством кажњавали истом казной као и У Француској je тек законом од 28 априла 1832 измењена ова строгост у потпуном изједначавању прикривача са учиниоцем кривичног дела из ког су произашле ствари које се прикривају. Најзад, законом од 22 маја 1915 прикривање ствари je издвојено из саучесништва и предвиђено у чл. 460 и 461 Француског кривичног законика као посебно кривично дело (12). Карактеристика je, међутим, овог законика да лично прикривање односно пружање помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела још увек сматра као један облик саучесништва а не као засебно кривично дело. Други систем карактерише се по томе што се прикривање потпуно издваја из саучесништва и сматра се као засебно кривично дело. На тај начин прави се разлика између помагања односно пружања помоћи учиниоцу пре и за време извршегьа дела и пружања помоћи учиниоцу после извршења дела. Ово последње даље се дели на лично прикривање, тј. пружање помоћи учиниоцу после извршења дела у намери да се овом омогући сакривање, осујети његово хватање и кажњавање, и стварно прикривање или прикривање ствари које су произашле из извршења кривичног дела. Овај други систем први пут je разрађен у немачком праву и по угледу на ово и у већини других земаља. Треба, међутим, приметили да ово раздвајање претходниг и накнадног пружања помоћи учиниоцу кривичног дела и рашчишћ&вања појмова у вези са овим није извршено одједном већ да то
(8) Vincenzo Manzinl: Trattato dl Dlritto Penaüe Italiano, vol. IX 1, art. 3465 pr. 1; G. Maggiore: op. cit., p. 807; Garraud; op. oit., art, 941: AllfeldMeyer; op. cit., § 110 11.
(10) R. Maurach: op. cit., S. 284.
(11) R. Garraud; op. cit., art. 941.
(12) Dalloz; Code Pénal, 49 éd., art. 460—461; Robert Vouin: Préais de Droit Pénal Spécial Paris, 1953, art. 96; M. Rousselet-Maurice Patin; Précis de Droit Pénal Spécial, 6. éd., art. 719.