Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Може ce рећи да су y последње време најдискутованији проблеми који ce односе иа активност човека y простору. Ако би ce говорило истим редоследом, као напред, има такође три групе питања која су овде од интереса. Прво, поставља ce питање кретања, пловидбе, y простор. Има три фазе овог кретања које производе посебна правна дејства. To су, полазак летилице, њено кретање y простору и повратак летилице на земљу, Ове три фазе, по некима, нису y истом правном режиму. Они оматрају да полазак и повратак летилице, по природи ствари, припадају ваздушном простору sexiste, услед чега режим тих делова кретања y простор регулише позната Чикашка коавенција сд 1944. Ово схватање je изазвало велику дискусију, уствари, о границама режима простора y надлежности ове Конвенције, и о дефиницији израза „справе које ce крећу ваздухом", a на које ce та конвенција односи. Међутим, као што ce види, ни правни режим кретања y простор, ни режим летилица за извршивање оваквих кретања, с обзиром на прописе Чикашке конвендије, нису тиме ништа ближе одређени. Аутори који имају окваква схватања, даље, зттодобљавају ваздухопловном праву и све остале, може ce рећи класичне проблеме који ce могу односити на летилице при пловидби y простор, као например, судар летилица y простору или ваздуху, штета трећим лицима на земљ« и др. Друго, што ce тиче истраживања и искоришћавања, простора, како je напред поменуто, има две врсте npoÖACiMa који ce ту y принципу појављују. Од њих, они који ce тичу директно односа на земл>«, знатио су наглашенији. Ту ce убрајају, пре свега, проблеми које ствара кретање летилице. Оне употребљавају различнт погонски материјал, од кога. например, ако ce искоришћава атомска енергија настају сва позната питања радиоактивног угрожавања тих области, па и зимље. Исто тако, овде ce сврставају -и остале могућности загађивања простора биолошког и хемиског порекла. Даље, y садашњој фази, летилице обично немају регуларан повратак на земљу. Отуда, потребан je читав један апарат за изналажење њихових остатака, идентификацију њихових делова и инструмената којим су биле снабдевене, затим података који су прикупиле и, најзад, процедура враћања тог материјала земљи порекла летилица. Савлађујући простор y који су лансиране, летилице, како je речено, прикупљају разне податке, које или само региструју одговарајућим инструментима, или их преносе, на сличан начин, на земљу. Следствено, поставља ce, прво, питање власништва оваквих података који, y крајњој линији, воред осталог имају и имовинску вредност, a потичу са територија под разним сувереностима. Затим, поставља ce питање легитимације оног ко њима располаже да те појединости користи, налример, y земљи порекла летилице. Најзад, поставља ce питање коришћења тих података гарема трећим државама, или о:д стране трећих држава, Ова питања, сама по себи очигледно сложена, компликована су још више раније истицаном чињеницом да, макар и да постоје гарантије да je лет летилица мирољубив, информације које она може да прикупи не морају увек и саме такве бити. С друге стране, говорећи о активностима y простору као о мирол.убивим и, уопште, нешкодљивим подухватима, као што су, например, случајеви метереолошких или навигационих летилица, чини ce да je и ту врло сложен посао проналажење

101

ИСКОРШПЋАВАЊЕ ПРОСТОРА ИЗВАН ВАЗДУШНОГ ОМОТАЧА