Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

кривичним делом. И Врховни суд HP Хрватске y пресуди Кж-941/57 од 25 априла 1957 (7) заузео je становиште да службено лице које je y дознаку за исплату материјалне помоћи осигураницима социјалног осигурања унело веће износе од оних које je требало унети, na je исту исправу употребило, учинило само кривично дело из чл. 319, ст. 2, јер кад je реч о истом учиниоцу, прављење -фалсификата службене нсправе претставља само претходни стадијум за извршење кривичног дела употребе фалсификата из чл. 319, ст. 2. Наведимо још да ce и Врховни суд HP Босне и Херцеговине y пресуди Кж 752/56 од 28 новембра 1956 (8) изјаснио y том смислу, сматрајући да y оваквим случајевима постоји само кривично дело из чл. 319, ст. 1, јер јавна исправа по правилу увек служи. употреби те ce и не прави y друге сврхе, па не би било оправдано y фалсификату и употреби неистините службене исправе* ако je извршено од истог лица, видети два кривична дела. Правна теорија ce, слично као и y случају кривичног дела из чл. 306, изјашњава да y случају фалсификовања службене исправе, књиге или списа и употребе истих од истог службеног лица не постоји стицај кривичног дела, већ je реч само о једном кривичном делу. Мишљења ce разилазе само y томе да ли je прављење неистините службене исправе консумирано употребом исФе, или je однос обрнут. Проф. Таховић (9) сматра да употреба исправе са неистинитом садржином од стране лица које ју je фалсификовало не чини самостално кривично дело употребе лажне јавне исправе, јер само прављење такве исправе консумира y себи и каснију употребу те исправе. Слично мишљење заступа и др. С. Кличек (10), сматрајући да je прављење фалсификата y службеној дужности тако тесно повезано са самом употребом лажне исправе да једно без другог уопште не постоји. Према др. Златарићу(ll) правл>ење фалсификата (чл. 319, ст. 1) јавл>а ce као припремна радња y односу на употребу, ако je фалсификат учињен са намером употребе. Кривично дело из чл. 319, ст. 1, инкрншгнисано je без обзира на намеру и оно постоји без обзира да ли га je пратила намера употребе или не. Међутим, ако дође до употребе онда дело из става 1 губи своју самосталност и утапа ce y дело из става 2 чл. 319 КЗ, na je према томе немогућ стицај пзмеђу њих. Нама ce чинн да пнтање да ли je дело из чл. 319, ст. 1, консумирано делом из става 2 истог члана или je обратно, нема већи практични значај. већ je више теорнског карактера. To би питање било од значаја само y случају када би прављење неистините службене нсправе било запрећено казном која би ce разликовала од казне којом ce кажњава употреба такве исправе. Међутим, као што je већ нзложено, и теорија и пракса стоје на становишту да y оваквим случајевима не може доћн до стицаја, a како међу казнама нема разлике, онда свака шира дискуснја о овом пнтању нема практичну подлогу.

(7) „Наша законитост”, бр. 9 —lo/57. (8) Збирка судских одлука, Београд, 1956, књ. I, св. 3. (9) Др. Ј. Таховић: ор. cit., с. 614. (10) Др. С. Кличек: Да ли je могућ стицај кривичног дела фалсификата службене исправе, ~Наша закошггост”, бр. 6 —7/55. (11) Др. Б. Златарић: ор. cit.,c. 184, 185.