Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА

67

Форма управног акта није меродавна за оцену характера управног акта. Захтев странке био je одбијен решењем донетим y непрописној форми, na je суд нашао да ce против таквог решења, без обзира на његову форму, може водити управни спор пошто je њиме решавано по захтеву странке, (Решење Савезног врховног суда Уж. 1682/53 од 25 новембра 1953.) Решење управног органа којим ce одбија захтев за исплату потраживања на основу купопродајног уговора није управни акт. „Тужилац je тражио наплату свога потраживања на основу купопродајног уговора закљученог са органом, дакле, из његовог грађанскоправног односа са органом. Орган je оспореним решењем одбио захтев тужиоца да му исплати његово потраживање и тиме заузео став као странка из грађансксшравног односа према захтеву тужиоца. Такво решење туженог органа не претставља управни акт y смислу Закона о управним споровима, јер није донет y каквој управној ствари, него само садржи изјаву једне странке дату y грађанскоправном спору. Ако тужилац сматра да je становиште туженог органа изражено y решењу неосновано може своје потраживање остваривати путем редовне грађанске парнице, a не може против тог решења водити управнн спор". (Решење Савезног врховног суда У. 167/53 од 13 фебруара 1953.) По правилу, управни акт оамосталне установе или организације који она доноси y вршењу јавне службе на њу пренете законом или другим правним протшсом, не може бити предмет управног спора, већ претходно треба жалбом издејствовати другостепено решење државног надзорног оогаиа, па ce тек против тог решења може водити управни спор. Код нас ce не може водити управни спор против нормативног акта, али наш систем пружа могућност да ce y оквиру управвог опора против индивидуалног управног акта на посредан начин цени законитост прописа нижег од закона и да ce одбије његова примена ако није y складу са законом. Ако суд при решавању утврди да je пропис на основу кога би ce спор имао расправити y супротности са законом или другим прописима виших државних органа, Helie y конкретном случају применити тај пропис већ te донети одлуку на основу закона, a о утврђеној супротвости обавестиће одмах надлежно извршно веће (члан 38 закона о“управним споровима). Ова законска могућност широко je коришћена y судској пракси. Например, странка je повела управни спор против акта о повишењу станарине за њен стан a које повашење je било засновано на одредби Одлуке Народног одбора града 3., по којој ce као критеријум за одређивање нове станарине узима износ станарине који je корисник стана плаћао на дан 1 марта 1954. Странка je успела y управном спору, решење о повишењу станарине je поништено као незаконито, при чему je суд утврдио да je наведена одредба поменуте одлуке, на којој je решење о повишењу станарине засновано, противна прописима савезне уредбе о управљању станбеним зградама н да као таква не може бити примењена. (Пресуда Савезног врховног суда Уж. 4552/56 ОД 30 јула 1956.). Одредбом савезне уредбе о управљању станбеним зградама признато je приватном власнику првенствено право на усељење y упражњени стан y својој згради. Међутим, поједини народни одбори својим локалним стан-