Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

појављује аналогно y области права: између аката и норми настаје хијерархиски однос, правни поредак добија степенасту структуру (11). Хијерархиски размештај врши ce према стварној улози органа. На највишем месту налазе ce они који обављају најважније делатности, они који воде политику, самостално доносе одлуке, врше највиши надзор yi уједињавање. С места на коме ce налазе, a захваљујући и свим осталим својствима, они једино имају мерила и перспективу оцењивања оног што треба и м-оже да чини цела организација. У њиховој делатности, углавном, концентрисано ce изражава оно.што намеће ситуација целе заједнице. На другом месту су органи којн разрађују одлуке претходних, они их конкретизују на свом подручју. Најзад, мношгво најнижих органа непосредно спроводи и извршава одлуке виших органа. Тако виши органи руководе a нижн вепосредно дејствују (12). Ово je потребно констатовати због једне важне последице: вођење политике и вршење зласти има смер од rope према доле, a никако обратно, без обзира на карактер државе. To нарочито y сложеном процесу који намеће емпириска, свакодневна политика. Ако би ce политика могла водити одоздо према rope, као и вршити власт, онда би ce негирао принцип хијерархије, односно променила би ce места мноштво органа би заузело место малобројних. A то je и стварносни и логички апсурд. Дакле, хијерархија je законита појава y структури државе. Хијерархија y држави je одређена везом органа са социјално-политичким снагама (13), које утичу на правац државне активности (класама, слојевима, па н целом заједницом). 2. Приниип повезаности централних с периферним органима. У свакој органнзационој творевини која није сведена на једну компактну групу л.уди концентрисаних на истом месту, постоји мањи или већи број њених делова распростртих y оквиру заједнице где дејствује дотична организација. Услед тога настаје могућност и неизбежност разврставања свих делова, организационих јединица и органа, на централне и периферне; први су постављани y оредишту a други на периферији организације, односно y оквиру заједнице где дејствује организација, Наравно, они су међусобно повезани, јер je то услов целовитости организације и чињенице да фигурирају као идтегралнн делови организације. томе je опште значење овог принципа (који можемо формулисати скраћено као центро-периферно повезивање). Независно сд природе организације овај прннцеп je неизбежан просто због разуђености организашгје, a конкретно je прилагођен свим обележјима творевине y којој ce појављује. Развијеност државне организације, њена разуђеност y оквнру основне друштвене заједнице, обнмност њене активности y општем друштвеном проrjecy све су то разлози што ce њени органи диференцирају на централне.

(11) У вези c тилг je изграђена својевремено чувена „Stufenbau — Theorie”. Вид. A. МегМ: Prolegomena einer Theorie des rechtlichen Stuienbaues, „Festschrift für H. Kelsen”, Wien, 1926; R. Bonnard: La théorie de la formation du droit par degrés dans l’oeuvre d’ A. Merkl, „Revue du droit public”, 1928, pp. 688 et s.; H. Nawiasky: Kritische Bemerkungen zur Lehre vom Stufenbau des Rechtes, „Zeitschrift für öffentliches Recht”, Bd. VI, S. 488 ff.

(12) Вид. C. Јовановић; O држави, Београд, 1922, c. 373. (13) Др. P. Лукпћ: Teopuja државе н права, Ш пзд., Београд, 1958, књ. I, с. 217; G. Buxdeau: op. çît., p. 227.