Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одбора и групе радиика који преузимају радњу. Писмена изјава о прихзатању правила радње je потребна, јер je састављање и доношење ових правила претходило прихватању истих о:д стране радни-ка, тако да радници својим нзјавама дају пристанак на правила која су донета без њиховог учешћа и претходног преговарања са народним одбором. Са датом писменом изјавом радници, дакле, примају на себе права и обавезе који проистичу из правила радње (и општих прописа), тако да их ова правила обавезују самим тим што су дали писмену изјаву о њиховом прихватању, тј. она ce намећу као последица дате присмене «зјаве. Јасно je, према томе, да y поступку и механизму предаје мање радше на управљање радницима, односно y стварању -правног односа између народног одбора опшгине и одређених радника стоје два акта: 1) правила радње која доноси народни одбор и која својом садржином регулишу однос који треба да буде заснован (закључен), и 2) писмена изјава радника, која je услов да би ce правно дејство одредаба правила могло да произведе на ове раднике (6). Тиме y поступку стварања правног односа између народног одбора »п--------штине и радника, који прихватају правила радње, леже y основи два самостална и одвојена акта који садрже две различите изјаве: 1) y правилнма радње изражена je вол>а народног одбора који издаје правила, и 2) y писменој изјави о прихватању оаих правила воља радника. Али, и једна и друга всља, када су учињене, тј. када је-правилима радње припојена писмена изјава о њиховом прихватању од стране радника, представљају једну целину y механизму предаје мање радње на управљање радницима, Сагласно концепцији уговорне теорије, ова два акта представл>ала би понуду уговора под одређеним условима и прихватање те понуде од стране радннка, значи уговор. У овом случају, такав уговор означава ce као адхезиони уговор (уговор приступањем, уговор по пристанку). He улазећи y теориску обраду питања правне природе адхезионог уговора и полемику која ce no овом питању води y теорији (7), a полазећи од претпоставке да такав уговор постоји, за нас je овде, међутим, од примарног ннтереса и значаја друго питање: каква je, према унутрашњим елементима, суштина правног одиоса између народног одбора општине и радника који су

(6) Поступак преузршања радње, на основу ових аката, завршава ce фактичком предајом радње од стране народног одбора раднику односно радницима, тј. увођењем радника y радњу.

(7) Један део теорије, напротив, побија постојање адхезионих уговора. О правној природи адхезионих уговора, a посебно уговора о раду као једној врсти ових уговора и y вези с тим о правној природи радног реда (унутрашших правила) предузећа, впди ближе V. Pichon: Des contrats d’adhésion leur interprétation et leur nature Lyon, 1912; Louis Josserand: Cour de droit civil positif français, t. 11, ed. 2, »Paris, 1933, p. 29, 21, 206; L. Duguit; Traité de droit constitutionnel, ed. 3, t. I, Paris, 1927, pp. 371, 409; M. Hauriou: Principes du droit public, ed. 2, Paris, 1916, pp. 137 sq., 196 —208; H. Capitant P. Cuche: Précis de législation industrielle, ed. 4, Paris, 1936, pp. 164; P. Durand P. Jaussaud: Traité de droit du travail, t. I, Paris, 1947, pp. 145; G. Lyon Caen: Manuel de droit du travail et de la securité sociale, Paris, 1955, pp. 227; A. Brun H. Galland: Droit du travail, Paris, 1958, pp. 172 —'173 , 239 , 766; J. Hivero J. Savatien Droit du travail, Paris, 1960, pp. 102, 264. У нашој теорији др. Б. Благојевић: Уговори по пристанку, Београд. 1934; др. Р. Живковић: Проблем правне природе уговора о раду, Београд, 1940; др. А. Балтић: Прилог питању уговора о раду и радног односа, „Архив за правне и друштвене науке“, Београд, бр. 2/54, с. 158 и сл., као и Основи Радног права ЈугославЈгје, Београд, 1958, с. 96 и сл. 189 и сл., рр. др. Н. Ткнтић: Основи: Радног права, I, Загреб, 1955, с. 149 и сл.