Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

294

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈКУЛТЕТА

са, тј. да je начин међусобног отказивања уређен y правилима радње и то y вејшни тако да за такве отказе важе прописи који ce примењују на отказ радног односа y привредној организацији. 6°. Најзад, радници мање радње не могу ствари из основних средстава продат« нити ка други начин са њама располагати без сагласности савета за привреду народног одбора, тако да радња нема овде никакво учешће (29). Све ово наводи на закључак да радници нису ни y каквом радном односу са радњом, јер ни група радвика, ви сваки поједини члан те групе приликом преузимања радње не закључује споразум односно уговор о раду са радњом. Укратко, однос радника према радњи може бити одређене врсте имовинскоправни односно привредноправни однос који настаје из пословања U. управљања радњом од стране радника којима je предата радња, као однос управл>ача према друштвеној својиии који ce, темељи на правима и о-бавезама радника утврђеним правилима радње и општим прописима. Према томе, та права и те обавезе радника немају радноправни карактер, јер и њихов однос према радњи није радноправни однос: нема личне, радноправне, фуккционалне везе, нема укључивања радника y привргдну организацију, јср je сваки члан групе радника непосредно учествовао y прихвагању правила радње, односно y закључивању уговора са народннм одбором о предаји радње на управљање, те отуда нема ни елеменга плате (личног дохотка) који je тако карактериотичан за сам појам радног односа, будући да они слободно располажу чистим приходом (зарадом) радње ш> међусобном споразу.чу, тј. не примају плату (лични доходак) од радње, односно од организације као радници y радном односу. Отуда, овакве радње немају ни своја правила о радним односима, ни свој тарифни правилник као што их имају, по правилу, привредне оргаиизације за своје запослено особље (раднике и службенике). Сагласно томе, пошто не постоји радни однос са радњом, то ce ни општи прописи о радним односима не 6и могли применити на њих, без изричите законске одредбе, која би такву примену проширивала и на раднике мањих радњи, под одређеним условима u y одређеној мери, било да однос радника према радњи прогласи односно призна као радни однос, било да тпкве раднике сматра као лииа y радном односу. односно да их изједначи са лииима y радном односу. 2. На крају, остаје да ce види какве je природе н суштине однос између самих радника који управл>ају мањом радњом y смислу прописа о предаји мање радње на управ.вање радницима. Одмах треба одбацити могућност постојања радног односа између саних радника који 'управљају радњом, нити ce тако што може извести из одговарајућих одредаба поменутих прописа којн регулишу предају н управ' л»ање мањом радњом од стране групе радника. Напротив, нз тих одредаба нре ce може закл.учити да уредбодавац није имао намеру a ннје то ни могао и да je хтео да ствара неки однос нзмеђу радника који би био сличан радном односу. Довољно je за то навести одредбу чл. 30. тач. 8. уредбе о занатским радњама и занатскнм предузећима, односно чл. 33, тач.

(29) Упореди чл, 45 уредбе о трговинској делатности и трговинским предузећима и радљама; чл. 33 уредбе о занатским радњача и предузећима, и чл. 36 уредбе о угоститељскилт предузећима и радњама.