Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

14

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оваквог подухвата. Томе je допринео и основни идеолошки Визеов став, који му je онемогуЬио да се у овом погледу користи значајним резултатима историског материјализма. Зато je његов систем у знатно} мери остао яепотпун, а често je заснован на обичним интуицијама које, макар биле и генијалне, не могу бити научно (већ, евентуално, уметнички) убедљиве. Општи je утисак да шегов систем често врло сложених појмова виси у ваздуху 1 далеко од чшьеница, и да Визе у конкретно}, подробно} обради социологам грађе не води рачуна о својим сопственим системским ставовима, већ ради као и сваки други социолог, независно од система. Према томе, за неуспех свог напора Визе не сноси главку кривицу. И данас још социологија није на тажвом стушьу да овакав напор може успети. То показује неуспех, сличай Визеовом, нових сличних система, као што су Гурвичев и Парсонсов. Визеова кривица, као и кривица осталих систематизатора, лежи првенствено у томе што не увиђају да се путем којим они иду не може доћи до строго научно заснованог социолошког система да се мора, напротив, поЬи од емпириски строго проверене грађе и поступно ићи ка све ошптијим и општијим законитостима ) при чему, разуме се, мора да ce notje и од неких најопштијих претпоставки. Визе није јасно раэликовао ни истакао шта je у његовом систему конструкција и претпоставка, чију ноправност тек треба проверавати, а што je чињенвца. Додуше, треба рећи да у Внзеово доба овај самокритицизам није био развијен међу социолозима. Ако се оцењује сам његов систем, онда, као што je веЬ речено, основни н>егов недостатак je ускост, коју je Визе сам себи наметнуо, одбацујући и садржинско и историско истра жввање појава из оквира своје социологије. То je довол>но истакнуто и не треба се даље задржавати. Али je можда још важније што ни у оквиру онога што н>егов систем обухвата Визе није био доследан својим полазним ставовима, што je противречан. Он није довол>но доследно разрађивао и примењивао своје основне појмове. А из њих би се вероватно могло далеко више извући но што je он учинио, као што би се њима вароватно могло обухватити и више социоло-шке грађе него што je он обухватио. Међутим, Визе има и несумњивих заслуга за развој социологије. Најпре, он je снажно истакао потребу за стварањем оистематоке социологије, која ће покушати дат и целовиту слику друштва. Иако у томе није успео, а ни могао успети, Визе служи као опомена савести социолога да мисле на овај задатак. Он сам je имао у знатно} мери типично немачку моћ конструкције и апстракције, те je изградио један врло сложен и разгранат систем појмова и теорија, који изазива признање, иако се у целини мора сматрати неуспелим. Друго, он je за изградњу овог система припремио иэвесну грађу која мора у њега ytiH. То су друштвени облици да их тако условно назовемо, односно систематизација, класификација и објашњавање друштвених појава с њихове спол>не, формалне стране. Ово je од особитог значаја за историскоматеријалистичку социологију, чнји нзвеснн представници теже да забораве потребу изучавања овог вида друштва. У овом оквиру Визе je дао нзвесне значајне прилоге —• особито je плодна његова мисао о оовезаности друштвених процеса и творевина, мада je он није доследно извео.