Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

26

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тила као израз промјењене уговоряе технике условљене потребама бржег промета, стабилиости и сигурности (12). Заједничка характеристика свих трупа je у томе што су лица којима je покуда упућена формалиоправно у равноправном положају, jep се услуге нуде под истим условима. Међуткм, гледајући с економске тапке гледишта, не може се говорити о равноправности странака. Очигледно je да je код врло великих подузећа, односно погона неопходно дата нека преимућства великом подузећу с многобројним комитентима, да би се омотућило нормално и брзо одвијање иослова. У којој he мјери положа) понуђача бита условлен потребама нормалног функционисања службе, а у xojoj he то мјери бита резултат коришћења монополног положаја, зависит he од конкретних околности. Ако су пословни услови инкорпорирани у нормативна акта, онда je положа) таквог подузећа везая уз одређену политику. Али, ако неко подузеЬе има стварни или фактични монопол, a његове опће услове само потврђује надлежни орган, онда се ту и тамо може догодити да подузеЬе с монополним положајем користи своју економску надмоћ на штету својих сауговарача. У тим случајевима можемо говорити о ограничењу слободе уговора који су поставила монополна подузеЬа, па јачи сауговарач, у форми слободног уговора, осигурава .диктат (13). Поставл>а се питање карактеристике понуде код адхезионог уговора. Због природе тих уговора требало бя начелио поћн од тога да понуда има трајни (перманентни) и опћи (колективни) «арактер, те да понудилац нема право арбитрарно оцењивати коме he пружйти своје услуге Iили продати робу. Начело искључења арбитарности важило би као опће начело пословања наших подузећа, али док се извјесна одступања могу замислити (на примјер, код суконтрахента који су познати као неуредни платише или неуредни сауговарачи уопће), код адхезионог уговора искључење арбитрарности представ-ъа нужду. Даље, монополии положај не даје право подузећу .да услуге које пружа везује уз неке друге услове који нису нужно у вези с оним услугама које пружа у вршењу јавне службе и уз кориштење адхезионог уговора. Питање je како спровести контролу над опЬим пословним условима, како ти услови не би дошли у сукоб с правилима поретка (ordre public). У првом реду то je задатак органа који одобравају onhe услове. Једна летимична анализа показу je Да се при одобравању правила опћих услова не поставља тежшпте на ово питание. Није затим искључено да се минимум заједничких принципа мора предвидјети за гва подузеЬа исте врете, на примјер, управо код комуналних подузећа. (То je условило иэраду јединственог водоводног правилника за цијелу земљу, као привалинка —■ модела, израђеног на основу властитог и иноземног искуства.) Контрола би могла бити вишеструка. Тамо гдје законодавац прописује onhe услове, та бн се контрола кретала само у оквиру хијерархије нормативних аката примјеном ексцепције илегалности по службеној дужности. Али ако то није случај, па опће услове прописује или одобрава политичко-терчторијална једнница, онда бн се ти услови могли подврћи контроли по прописима о народним одборима и одобрена правила пословања ништити или укидати.

(12) Б. Благојевић: Уговори по пристанку, Београд, 1934, р. 41 —47. (13) Eneccerus: Hecht der Schuldverhältnisse, Tübingen, 1954, p. 113.