Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овим се не исцрпљују облици аутономног повезивања самосталних устапсва на остварелу општедруштвеяе деланности. Овде су поменути само они које су и у самом позитивном систему нашли своје одговарајуће место, као и они које .у се довољно усталили у социјалистичкој пракси. Упоредо са овим облицима постоје у свакодневној пракси и низ таквих облика које на одговарајући начин обсзбеђују заједничка усклађпвала и усмеравала рада самостлних установа на одређеним подручјима друштвене делатяости и на различитим нивоима. Ту су, на пример, врло често састанци представника одређених установа са оргаяяма комуне ради претреса одређеног питања и утврђивале и усвајале заједничке акције. Целокупан наш систем односа у комуни засни®а се на овим узајамним договарашима и споразумевањима између свих органа који имају да постигну одређене цил>еве на појединим подручјима' друштвене делатности. Административна интервенција и мере замењене су средствима повезивала и споразумевала и узајамним договарањима да би се нашло оно што je од општедруштвеног интереса и слободним договаралем усмерила делатност појединнх самосталних органа друштвеяог управл,ала. 6. Советы народных одбора као територијални органы друштвеног управљања. Специфичен облик аутономног повезивања самосталних установа представљају и советы народних одбора. Наиме садашл ч развитак савета и посебно проширеле њихових функција као територијалних органа друштвеног самоуправљања битно je утицао на стварање нове концепције о набору чланова савета. Тако, на пример, према општем закону о школству, савет за просвету општинског народног одбора сачнлавају најмање два члана које бира општински вародни одбор из редова одборника, и одређен број чланова које бирају школски одборч односно делегаты школских одбора из школа на подручју комуне. Ови члаяови се бирају из .редова оних грађана који су изабрани у школским одборима. У састав чланова савета улази одређен број чланова које из редова својих чланова ,6 ирзју синдикалне организацнје, стручна удружела и установе које одреди народни одбор. Не улазећи у све детаље изборног поступка при констнтуисалу савета за просвету, овде желимо да укажемо на чиленяцу да на састав савета за просвету сада имају непосредни утицај и школски одбори, као и одређене самосталне установе и организације на подручју комуне (18). Сличав поступав je по закону о организации здравствене службе: у саставу савета за народно здравље народног одбора општине учествују и здравствене установе (19). Сви савети су овлашћенн да претресају одређена питала од општег интереса за унапређеле, на пример, здравствене службе односно просветних установа и да им дају препоруке у погледу начина организовала рада и начина вршела лихових задатака. Препоруке се овде доносе са одређеним цил>ем. апелује се на органе друштвеног управляла самосталних установа да нетто учияе односно да на одређени начин усмере своју делатност у области овоје самоуиразности, те да се тиме обезбедн постнзале одређеннх ефеката у интересу друштвене заједнице. На пример, савети за просвету служе се овим инструментом у спим оним случа-

(13) Тако у чл. 157 општег закона о школству се каже да савет за просвету општинског народног одбора поред осталог сачињавају и одређен број чланова које из реда својих чланова бирају школски одбори, односно делегата школских одбора са подручја ошпише. (19) Према чл. 89 општег закона о организациям здравствене службе савет општинског народног одбора надлежан за послове народног здравља сачиланају, поред осталих, и одређен број чланова које бирају из своје средине савети здравствених установа са подряда општина.