Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и историским законима. Другим речима, Визе није видео да и оно што он зове садржином друштвеног живота има своје риште елементе и законитости, исто као и оно што зове обликом. Конкретно, „друштвено" се не састоји само из приближавања и удаљавања као празних облика него и из њихове садржине (производите и других садржински одређених појава), која знатним делом постоји исто тако гдегод има људи, као што се састоји и из друштва као целине и његовог кретања, које je свуда y нечему я то y основноме исто. Ово се јасно истине у социологији која ce заснива на историском материализму. Зато се с правом може рећи да je Визе, баш по његовим сопственим речима, остао на формалној социологији, јер у социологију није укл>учио. ништа од онога што назива садржином друштвеног живота. Особито je несхватљиво што Визе одбацује историско-генетичко посматрање друштвене целине као предмет социологије, иако признаје да je такво проучавање потребно и корисно. Овакво испитивање друштва као целине заиста не може врпшти ниједна друга друштвена наука. Оваквим уским схватањем предмета социологије Визе je себи затворио пут за објашњење целокупне друштвене структуре, повезивање свих разноврсних елемената друштва у једну живу Целину, која се креће, и одређивање ступња важности појединих елемената у тој целини. Једном речју, он je осудио своју социологију да буде само делимична наука о друштву и да никад не може пружити његову потпуну слику. Тако je Визе остао осуђен на основни идеалистички став у социологији и није се могао ни приближити научном материјалистичком ставу, иако je у појединачним испитивањима друштвених појава, као што ћемо још видети, често долазио близу појединим ставовима њиховог материјалистичког објашњења. Овакво претерано осиромашавање појма социологије у Визеа потпуно je неприхватљиво с научног гледишта. Али оно je и недоследно с гледишта самог Визеовог полазног става. Јер, ако ce држимо његове сопствене одредбе о „друштвеком" као општем у друштву, као супстрату свих друштвених појава, онда je нужно, поред друштвених облика, овде укл=учити и одређену друштвену садржину, која у ствари и одређује друштвене облике. Рђава последица Визеовог схватања с практичног гледишта јесте што, кад би се оно усвојило, те се проучавање друштвене садржине пренело на посебне друштвене науке, ово никад не би било потпуно изведено, jsp би свака од ових наука изучавала само један део те садржхгне, а нужно je да се она изучава баш у овоме што има општег за све друштвене појаве, Али ако je оправдано «ритиковати Визеа због његовог уског схватања социологије, потпуно je неоправдано критиковати га, као што чине неки наши критичари, што уопште узкма да социологија треба да се бави друштвеним облицима. Пс овим критичарима, социологија њима уопште не треба да се бави. Насупрот таквом схватању, потпуно je оправдано схватање да je један од предмета социологов и изучавање друштвених облика, и у том погледу Визе има несумњивих заслуга. Што се тиче ванвременосги и аисторичности Визеове социологије, око тога ее стварају непотребны неспоразуми, а и сам Визе je у неспоразуму сам са собом. Наиме, у евнм наукама има нзвеоних општнх појмова који су квазнвечити, ванвременски и аисториски. Кад се каже да je организам саставл>ен из ћелија, то je