Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тан може да се изрази на ваше начина. Један од случајева прећутног раскида постоји онда када једна странна, и поред уговорене арбитражне клаузуле, поднесе тужбу редовном суду а друга странна не уложи приговор његове ненадлежности већ се упусти у спор. Кано суд у таквим случајевима треба да поступа? Ано закон захтева одређену форму за раскид уговора, онда нема никаквог двоумљења: раскид извршен на бнло који друга начин не производи викакво дејство. Међутим, много тежи проблем постоји онда када законом није предвиден начин раскида уговора о избраном суду а страяке се њега одрекну на прећутан начин, као у случају који смо горе навели. Такве ситуације могу наступити код нас, с обзиром на то да наш закон о парничном поступку захтева у чл. 439 само писмену форму за закл>учен>е уговора а не говори ништа о начину раскида. Наши судови често стоје на становишту да одрнцагье од споразума о арбитражи треба да се учини на изричит начин. Тако, на пример, у одлуцн Врховног суда HP Хрватске Гж. бр. 1868/56 од 31 децембра 1956, измену осталог, стоји; „У смислу прописа чл. 111 Закона о привредним судовима за рјешавање привредних спорова (а такав je према пропису чл. 3 дитираног закона конкретна спор између тужитељице и друготуженог предузећа) који настају из вашскотрговинских односа домаЬих привредних организадија, установа или организација са иноземним подузећима, устаяовама или организацијама остаје и дал>е надлежна Вањскотрговинска арбитража у Београду, ако су парничне странке писмено уговориле њезину надлежност. „Прописом чл. 3 Закона о привредним судовима предвидено je. како то правилно истине првостепени суд, да привоедни судови суде и привредне спорове између домаћих правних особа, ако.рнје уговорена надлежност избраног суда. „С обзиром на яеспорну чињеницу, да je за случај спора између тужител,а и друготуженог подузећа уговорена и то писмено надлежност избраног суда, који je у смислу прописа чл. 111 цитираног закона и дал>е задржао своју надлежност, правилно je првостепени суд утврдио своју ненадлежност и закључио да се тужба против друготуженог подузећа уступи Арбитражи за спољнз' трговину код Трговинске коморе у Београду.“ Према томе, полазн се од тога да се код нас за пуноважвост уговора о избраном суду захтева изричит писмени споразуы странака (чл. 439 закона о парничном поступку и чл. 11 правилника о Спол,нотрговинској арбитражи), те да према томе и његов раскид мора бити учињен на нети начин. ПреЬутно изражено одрицање од споразума о избраном суду није доволшо. Како се у таквим случајевима сматра да je арбитражна клаузула и дал.е пуноважна, то се онда суд по службеној дужности оглашава ненадлежним, jep се ова ненадлежност сматра апсолутном (чл. 15 закона о парничном поступку). Овде има места пнтању да ли би у овој ствари требало бити тако строг у погледу форме у којој се мора иэвршити одрицање од споразума о избраном суду, или би се, као у великој већини земал>а (8) требало задовољити и прећутним одрицањем, које би се изразило упуштањем у спор без улагања приговора яенадлеж-

(8) L’arbitrage commercial et la Loi dans les différents paya.