Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у сваком моменту променити начин руковођежа предузећем, уколико јавна служба, одн'осно ресорни министар, наиђе на отпор сводим коицепцијама. Све дотле докле се пословима предузећа постиже она! цил. који je држава поставила, административни орган« се не мешају у пословање. Ова врста предузећа je најраспоостраженија у Великој Британији, али ce и друге западноевропске -државе корнете овим обликом формиража државних привредних предузећа јер он омогућава велику еластичност у -пословажу. Предузећа овога типа су у стажу да конку-ришу приватним поедузећима, што не би био случај ако би ингеренцита државних управних органа била онолика -колика je у случају предузећа прве категорије. Стечено искуство Велике Британије пружило те другим држава довољно материјала да те односе између поедузейа и државне власти још бол>е ускладе, тако да дакас многа предузећа ове категсрије -имају готово потпуну самосталност у раду. Трећу категорију чине акпи-онарока предузећа. Она се ни У чему не разликују од предузећа тога типа у -приватним рукама. Држава je, простом чиженицо» да држи у својим рукама преко 50°/о акција, стварни сопственик оваквих -предЈ зећа јер она има одлучујућу реч о пословно! политици пред/зећа. С -обзиро_м та пол-итичке односе v оквиру капиталистичких држава, овај облик -мешања државђУ привреду сматра се кар најпогоднији јер, са формалне ттчже гледишта, најмаве ремети слободу акције приватнрг капитала. Свака земља има свој начин управлажа државнтгм привредним предузерм. Изнећемо неколико примера који приказују разве кс-љепције и различите стегене мешажа ynpa-вне власти у -пословаже државних привтсдних предузећа. У Великој Британији Министерство финансы.' врши службу зајмова них привредних поедузећа, а ови се зајмови мог/ емитовати само у гравщама предаиђеним законом. Ако зајам треба да пређе ргсину која je законом протвеана, онда о томе коначну одлуку доноси Парламент Облик и време почетна »мисије зајма подлежа, такође, од-обрењу државног органа за финансије. Да би с ту торство државних органа ипак свело на најмагв' меру, крајњу одлуку о е;итоважу зајма доноси једно мешовито тело ко je je заставлено од представника (ржавног привредн-ог предузећа, одговорног министр? V чији оесор спада делатносз тог предузејта и министра финансија. Опште смернице инвестиража v .ржавна поивредна предузећа I а Је специјално тело, Међуминиста-рска комисија за координадију. која «спитује-потребе инвестиража и доноси заједнички прогрм инвестиража за све привредС гране. Као што се види, држава пла-нски инвесттра у привреду да би постигла трл-ени утицај у појединим привредним гранама. Почев од 1956, предузећа ç-ободяо располажу својим фоид#има које стваpajy ир и медом амортизационе стог- У цени коштања и одвајажем д ла чисте добити, пошто претходно покрију све евте обавезе према држав« и рани? насталим дефнцитима. Појам слободног распоагања je практично сужен јер jr-ресорни министар у стажу да у сваком конкрет случају интеовенище ако ои аи Да je у питажу „нациокални интерес" или д? je реч о ..инзестиражу од зкачЈ а • Нигде у прописима, која -овлашћују мияисра да може интервенисати, нијДата ближа дефини-