Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

ПРЕСТАНАК УГОВОРА О СТИПЕНДИЈИ КРИВИЦОМ СТИПЕНДИСТА

„.Тужилачка страна тражила je утужену суму од 168.000 динара по уговору о стипендирању туженог 3., по коме су се уговору обавеза\и тужени 3. и тьегов отац тужени И. аа тужилачкој страни врате троструки износ суме коју буде примио тужени 3. на яме стипендије од тужилачке стране, уколико тужени 3. не буде редовно завршио школу или не буде хтео да служи на територији тужилачког среза. „Окружни суд, пошто je утврдио да je тужени 3. напустио школован>е, обавезао je тужену страну да накнади суму тужилачкој страни од 168.000 динара као троструки износ примл>ене стипенднје, сматрајући да je наступио услов по коме тужилачка страна има права да захтева троструки износ сгипендије. По жалби тужене стране, Врховни суд републйке укинуо je ову пресуду из следећих разлога: „Погрешай je овакав став Окружног суда, jep се уговор о стипендирању у погледу права и обавеза уговорача не може посматрати кроз општа правна правила о уговорима, већ само кроз прописе опште уредбе о стипендијама („Службени лист ФНРЈ“, бр. 48/51) и основног закона о стипендијама („Службени лист ФНРЈ", бр. 32/55). Ни уредба ни основни закон не враћање вишест.оуког износа примл>ене стипендије у случају неизвршења уговорних обавеза од стране стипендисте или трећег лица које се заједно са њим обавезало на повраћај стипендије. С обзиром на специфичност саме матеоије и намену стипендије, тј. да се даје лицима која вису у могућности Да из својих материјалких средстава заврше школовање и уредба, у члаяу 12, и основни закон, у члану 36, став 2. -предвиђају да давалац стипендије може да тражи од стипендисте, у случају кад о-вај не испуни уговоо својом кривицом, само оне износе крје je стипеядиста примио на име стнпендије. Зато je и закл>учак Окружног суда: да су тужени дужни да испуне уговор и плате тужилачкој страни троструки износ при!чљене стипендије противан позитивним эакояским прописима." (Решење Врховног суда HP Србије Гж. 3513/56 од 21 фебруаоа 1957). 1. У цитираном делу решења Врховног суда HP Србије расправл.а се питање престанка уговора о стипендији због кривице стипендиета и посебно питање обавезе враћања износа примљених на име стипендије. О том питању постоје различита мишљења како у нашој судској пракси тако и у нашој правној теорији. Та различитост мишл>ења постоји како у погледу постојања саме обавезе враћања примл>ене стипендије, тако и у погледу висине стипендије коју треба вратити у случају потпуног или делимичног неизвршења уговора од стране стипендисте. По једном схватању, за стипендиста постоји обавеза враћања износа примл,ених на име стипендије, када je дошло до раскида уговора његовом кривицом. Аргумент за ово своје тврђење заступници његови налазе у одредбама основног закона о стипендијама од 9 јула 1955 („Службени лист ФНРЈ“, бр. 32/55, измене и допуне у бр. 53/56, као и измене у бр. 10/61), који стипендиста изрично осло-