Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

137

КОМИТЕНТ И ТРЕТЕ ЛИЦЕ

ворност за опасне с твари као и за радње трећег лица, Комисиоиом послу одговара „udnisclosed agency” америчког права. Изабрали смо за тему однос комитента и трећег лица jep je у овом питању највећа разлика између англо-америчког и континенталног права, у области заступања, бар у општим полазним концепция ама. Разлика je на први поглед већа него што je у стварности. Ове ово эахтева претходно излагање неких посебности оба наведена система које се одиосе на предмет наших излаганьа. Појам „undisclosed agency” у англо-америчкол праву и одговарајући појам у континенталном праву. Undisclosed agency je правки однос у коме треће лице послује са агентом неког другог лица (undisclosed cipal-a.) не знајући за постојање заступничког односа, или ако постоји то знање о својству заступника на страни саушворача, онда je непознат идентитет заступаног лица, у чију корист агент послује, (partialy disclosed principal). У овом посебном односу агент дела у корист свог налогодавца, али у своје сопствено име (1). Undisclosed agency одговара појму... уговора о комисиону у ј у рословенском праву, као и у правима других земаља писаног права (Kommissiongeschäft, le contrat de commission) (2). Значајна разлика, међутим, постоји пре света у погледу класифсикације. Англо-америчко право третира law of agency као јединствену теорију заступништва. Оно, за разлику од континенталног права не прави разлику између уговора о пуномоћству (мандата), који регулише унутрашњи однос између властодавца и агента и уговора о заступништву који даје агенту овлашћење да уговара, било у властодавчево било у своје сопствено име, али за рачун властодавца (немачка правка теорија наглашава ову разлику користећи у |Црвом случају израз Vollmacht а у другом Auftrag што одговара појму пуномоћства и налога). Француско право чини ову разлику називајући мандатом унутрапыьи однос између агента и властодавца, а са représentation спољашњи однос обојице (агента и властодавца) са трећим лицем (овде се мисли на однос уопште). Француоко право иде и даље и чини разлику између различитих врста заступништва користећи израз représentation directe за однос у коме агент дела у име свог властодавца (принципала) и ствара директни однос између властодавца (или гооподара посла) и трећег лица. Ово одговара америчком појму disclosed agency. Израз représentation indirecte француоко право користи за однос у коме агент иступа у своје сопствено име, али за рачун властодавца не стварајући еикакав непосредан однос између власгодаваца, односно налогодаваца и

(1) Види: Restatement of the Law Second, Agency (Restatement of Agency) American Law Institute, Washington, 1955, See. 4; Story: Law of Agency, Boston, 1882, p. 36; Mechem: A Treatise on the Law of Agency, Chicago, 1914, V. I, p. 44; Reinhard: Law of Agency, Indianapolis, 1902, p. 13; Ferson: Principles of Agency, Brooklyn, 1954, p. 247; Seavey; Studies in Agency, St. Paul, 1949, p. 87; Conard: Business Organisation, Brooklyn, 1957, pp. 223, 480. B. такође и дефиницију ~factor”-a у ревидираном Грађ. зак. Северне Дакоте од 1943, чл. 3—-10601.

(2) О компаративном аспекту „undisclosed agency“, односно комисионог односа види: Ehrenberg (Smidt — Rimpier): Handbuch des Gesamten Handelsrechts, Bd. V, 5; Hamei: Le contrat de commission, Paris, 1949; Story: op. cit.; Popesco—Ramniceano: Représentation dans les actes juridiques en droit comparé, Paris, 1927; Lyon—Caen et Renault: Traité de droit commercial, Paris, 1923, T. 3; Müller —Frelenfals; Comparative Aspects of Undisclosed Agency, „Modern Law Review”, Vol. 18 (1955), pp. 33—42 и Law of Agency, „American Journal of Comparative Law”, Vol. 6 (1957), pp. 165—198; Pascal: Agency, „Louslana Law Review”, Vol. 8 (1947), p. 223; Jones: Juridical Basis of Principal—Third Party Liability in Lousiana Undisclosed Agency Cases, „Louslana Law Review”, Vol. 8 (1947), p. 409; Rastovčan: Komparativno trgovačko pravo, Zagreb, 1954; Fretnar; Oris primejalnega trgovinskega prava I del, Ljubljana, 1951.