Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постоји и схватање да питање иступања комиоионара у своје име, и за рачун комитента, није битно за разликовање комиоиона од мандата уопште. Ирема овом мишљењу, комисионар би могао да иступа и у име властодавца. За разликовање комисиона од мандата, по овом схватању, битна je природа радње, однооно посла који je предмет налога. Постоји комисион када je у питању трговачки акт а мандат када je у питању радња коју регулише грађанско право (11). Имајући у виду правила о эаступшьу уошпте, дефиниција factor-a у англо-америчком праву je такође блиска појму комисионара континенталног права, мада сваки factor не мора да ради за undisclosed principal-а, тј. комитента. Извори права „undisclosed адепсу”-а и уговора о комисиону. —Извор права англо-америчког undisclosed agency je првенствено прецедентно право (case law). Навешћемо „водеће” случајеве за поједина правила. Правила дата у Restatement of Agency биће такође коришћена, мада она нису у целини прихваћена у пракси. У више држава извор су правила оадржана у загаоницима или актима (зшшнским, (12). У погледу правила која регулишу односе који настају у вези са комисионим послом, која нас овде првенствено интересују, југословенски судови утлавном примењују правка правила садржана у прописима који су били у важности до априла 1941. Ова правила која се односе на уговор о комисиону нису била, у Југославији, кодификована у јединствен закон. Чак ни закон од 1937, који je требао да регулише јединствено целу материју трговачког права, није обухватио уговор о комисиону, као ни остале трговачке уговоре, оставивши то за каснију кодификацију. Овај закон није никад ступио на снагу, мада je био усвојен од законодавног тела. Његова промулгација je непрекидно била одлагана. Иначе, оачињен je по угледу на Нем. трг. заавоник. Како су у појединим деповима Југославије, до 1941, били на снази различили закони, имали смо шест грађанскоправних и пет троовачкоправних подручја. Ипак, све законе који садрже правила о уговору о комисиону можемо да поделимо у две црупе. • Једну трупу су чинили закони који су имали немачко право за свој узорак. Они су били на снази у делу Јутославије који je био под владавином Аустро-Угарске. Извори права за уговор о комисону у овом делу земље били су: Аустријски тртовачки законик од 1862, чл. 360 —366, субсидиарно Аустријски грађ. законик од 1811; Хрватско-угарски трговачки закон од 1865, чл. 368 —383; и Босански трговачки закон од 1883, чл. 381 —396. Другу трупу су чинили закони који су сачињени по угледу на француско право. То су: Српски трговачки законик од 1860, чл. 58 —61; и Црногорски трговачки закон од 1910, чл. 50—53. Субсидиарно су примењивана правила о пуномоћству садржана у Српском грађ. законику од 1844. (сачињен по

(11) Lyon — Caen et Renault: op. cit., T. 111, p. 414. (12) Тако, у држави ЛуЈзиани, иовор ~u ndisclosed agency”-a je Грађански законик који je усвојен и адаптиран из француског права 1870, чл. (који се односе на ..agency”) 3003—3005, или шире, чл. 2885—3034; у држави Калифорнији Грађански законик од 1872, чл. 202С —2030 и 2367—2369; у држави Монтани Грађански законик од 1895 (ревид!гран 1947), чл. 5290 и 5463—5465;; у Северној Дакоти Грађански законик од 1865 (ревидиран 1943), чл. 3 —0601 до 3—0606; у Јужној Дакоти Грађанскп законик од 1866 (ревидиран 1877 и 1900) чл. 1487—1491 и 1706—1708; у држави Њујорк „Factor’s Act”.