Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Сама личност комитента, може, у аягло-америчком праву, под одређеним условима, да буде довоЈван разлог за одбијање извршења уговора од стране трећег лица. Два су таква случаја у којима англо-америчко право санкционише овакво одбијање. Први случај je кад се приликом склапања уговора имала у виду сама личност сауговорача-комиоионара (уговор intuitu personae). Као пример се наводи да би било апоордно да неко преузме да изврши обавезу као што je свирање трећег баса у оркестру (на место лица које je уговорило) (69). Правило je садржано и у Restatement- u of Agency, чл. 309. У континенталном праву, ово питагье се не поставлю у вези са комиоионим послом, али опште правило грађанског права примењује се на све уговоре intuitu personae. Други случај у коме англо-америчко право даје право трећем лицу да одбије испуњење уговора према комитенту јесте када комитент, знајући или претпостављајући да треће лице не би склопило уговор са вьим, подметке комисионара под видом да овај ради за себе или за фиктивног комитента (70). Озај случај би одговарао случајевима у којима би континентално право применило ошпта правила облигационог права о ругшьивости уговора због проваре, или због заблуде у погледу личности. Наравно, као што смо истакли у претходном случају, до овакве ситуације у континенталном праву не долази код комисионог посла. Ипак, ако je приликом склашања уговора греће лице изричито условило или из околности произилази да je искључење комитента као сагуговорача било услов за закључење уговора, могло би да дође до одбијања извршења од стране трећег лица и у континеталном праву. Закључа к. Заштита повериоца и трећег лица које дела у доброј вери били су одувек један од циљева облигационог (права. Пораст промета, стварајући нове облике заступништва, учинио je ову заштиту сложенијом. Допуштајући индирестно заступништво или undisclosed agency однос, код кога заступник иступа у сопствено име а за рачун другог лица, право се нашло пред проблемой како, не дирајући у саму пословну трансакцију ко ja je омогућена овом правном институцијом, обезбедити интерес комитента, па и самог трећег лица, посебно када инсолвентност или стечај комисионара доводи у питање извршење обавеза. Решавајући овај проблем англо-америчко и континентално право су пошли различитим путем. Но, када се различили системи права суоче са истим проблемой, различите доктриналне концепције he ипак водити ка истом практичном решењу. Не упуштајући се у оцену решења усвојеног од стране једног или другог система, препуштајући то правницима који примењују ове системе, трудили смо се да у овом раду покажемо у којој су мери разлике између два система стварне, а у којој потичу, односно остају више разлике у доктриналном прилажењу питању. Остављајући по страни, за ову сврху, критике упућене решењу које усваја англо-америчко право, посебно критику о несагласности овог ре-

(69) Mechem: Outlines, р. 110; Person: op. cit., p. 269, као и случајевл из судске праксе наведени на с. 267/8 истог дела.

(70) У прилог се наводи ~New-York” case (Kelly Asphalt Block Co. v. Barber Asphalt Paving Co., 1914) 211, N. Y. 68, N. E. 88. Cf.