Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN FRAUDEM LEGIS DOMESTICAE AGERE

157

видно улази у правке оквире али по своз о j садржини негира основне принципе добре вере и поштења, који су у сваком правном поретку иманентни. Разлика између оних установа je битыа. Установа злоупотреба права постоји у случајевима, када се већ створено право и већ настала правка ситуација употребљава за циљеве који су противни постојећем поретку. Установа изигравање закона постоји у случајевима када -се при ствараиьу правних ситуација комбинују чињенична стагьа на тај начин да се избегне редовна примена правних -прописа, односно када се комбинациј ама са елементом иностраности избегне примена права домаће државе. Једна од ових установа регулшпе нормалну примену већ стечених права, а друга регулише питана нормалне примеые правних прописа при заснивању правних односа. Сем наведене сличности и наведене разлике, ивмеђу fraus legis и abusis iuris постоје и неке друге додирне тачке. H једна и друга од ових установа делују као суплементарна установа у случајевима када поједине радгье нису забратьене посебним прописима. Ако се нека радња јавља као супротна постојећим конкретним прописима, у том случају неће постојати ни установа fraus legis ни установа abusis iuris. Постој-аће оосебни деликти регулиоаии по правилима створеним за деликт у питању. Ово није увек јасно. Поетоје бројни. теоретичари, a међу њима и поједини наши правници, који оматрају да посебно регулиса-ње и посебна забрана одређених радњи не смета да се и посебно забрањене радње уврсте у садржину злоупотребе права или изигравања закона. Тако, уколико се тиче изигравагьа закона, професори Благојевић и Ајзнер у излагању установе fraus legis у југословенском праву, као пример за ову установу наводе прописе Закона о браку који забрањују брак Југословенских држављана, домицилираних у Југославији, по формама које важе у иностранству (2). Овај став логички je тачан. Свако кршење правних норми, уколико je реч о већ заснованим односима, представља злоупотребу права, а свако кршенье правних норми при заснивању правних односа представља изигравагье закона. Ипак, оваква генерализација наведених установ-а формаяноправно није на месту. И једна и друга од наведених установа имају суплементарни характер и могу бити употребљене само за случајеве када одређене противправне активности нису ретулисзне посебним прописима. Са тога гледишта потпуно je на месту ми-шљење проф. Јездића да се наведена одредба нашег Закона о браку не може сматрати као одредба којом je у нашем праву регулисано питагье изигравања закона (3). Југословенски држављани, домицилирани у Југославији, уколико поступе противно наведеној норми, не огрешују се о установу изиграватьа закона већ крше посебну норму, саякционирану као lex perfecta. Следећа додирна тачка која спаја установу abusus iuris и fraus legis je субјективне природе. За abusus iuris то je потпуно ј-асно. Не може бити изигравања права, односно злоупотребе конкретне правке ситуације, уколико не постоји камера или изричита воља странке да своје право упо-

(2) Благојевић: Међународно приватно право, Београд, IЭSO, с. 166; Ајзнер; н. д., с. 92.

(3) Јездић: Међународно приватно право, I, Београд, 1952, с. 160,