Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN FRAUDEM LEGIS DOMESTICAE AGERE

163

Ако се наведено гледиште прихвати као тачно, да ли уопште има места установи fraus legis у међународном приватном праву? И у интерном и у међународном приватном праву, за установу изигравања закона има места и оправдатьа, ако ice шојам те установе одреди на реалнији и прецизнији начин. Установа fraus legis не може се одредити као 1 установа која постоји сваки пут када странке бирају оне поретке и оне прописе који су за њих најповољнији. ■ При одређивању реалне садржине установе fraus legis треба поћи од објективисаних критеријума. Цео комплекс правних питања у вези са установом fraus legis треба ценити са гледишта постагнутих резултата. Ако странке бирају правки поредак који je за ших лакши и ако из заснованог правног односа проистекну само редовне у закону предвиђене и од закона одобрено последице, странке не могу одшварати за fraus legis, jep су иокористиле једно од права или једну од могућности, иоје им правки поредак признаје. Ако странке при избору лакшег поретка, поред редовног цшьа, имају намеру да постигну и неки посредни или акцесорни циљ, чије остварење доводи до оштећења трећих лица или заједнице, треба сматрати да странке нису савесно деловале. У таквим случајевима постоји fraus legis, jep ce може доказати да су странке користйле правке прописе са намером да их извитопере. Ако се установа изигравања закона схвати на напред наведени начин, као тежиште ове установе не јавља се више питање да ли су странке бирале лакши поредак. Установа изигравања закона може постојати и у случају када странке свесно бирају тежи поредак и оштрије протгисе. За установу изигравања закона најбитније je што услед учињеног избора долази до допуштених примарних и забрањених акцесорних или секундарних последица. Установа изигравања закона, одређена као свесно или намерно одабирање између различигих правних поредака или различитих правних прописа са циљем да се поред допуштвног дримарног постигне и забрањечи секундарни циљ, представлю установу изигравања закона у субјективном смислу. Међутим, ова установа може бити конструисана и као установа у објективном смиолу. Изиграванье закона у објективном смислу постоји када странке без намере да постигну забрањени акцесорни циљ бирају правна решења која у комплексу правних односа објективно рађају штетне последице за трећа лица или за заједницу. Ове мисли приметьене на установу изигравања закона у међународном приватном праву доводе до следећих закључака: а) странке имају право, ако je реч о мешовитом грађанскоправном односу, подразумевајући под тим односом такав однос који може бита уопостављен и без елемента иностраности и са тим елементом, да слободно бирају између интерног права или колизионог система домаће државе; б) ако из мешовитог правног односа, регулисаног по колизионом систему, не проистекну негативне акцесорне последице, забрањене по праву домаће државе, не може се сматрати да постоји fraus legis само зато што je у датом случају колизиони систем био за странке повољнији и што су утправо због тога избегнуте домаће материјалне норме; в) на правый однос регулисан по нормама про-