Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

170

АНАЛИ ПРАВНОГ ФAK У Л TETA

борца, очух и маћеха, усвојилац и хранилац палог борца (други ред), односно ако ни ових лица нема, дед и баба палог борца (трећи ред); трећу групу сачињавају ужа породица и сродници умрлог војног инвалида и то: брачни друг умрлог војног инвалида, брачно дете, ванбрачно дете, усвојеник, пасторак и храњеник умрлог војног инвалида (први ред), односно ако ових лица нема, родители, очух и маћеха, усвојилац и хранилац умрлог војног инвалида (други ред), односно ако ни ових лица нема, деда и баба умрлог војног инвалида односно трећа физичка и правна лица (трећи ред). Однос између прве трупе и треће групе je искључујући, што значи док je жив војни инвалид не могу да се као титулари права на социјалну эаштиту појављују лица другог и трећег реда. Исто тако у оквиру друге и треће групе важи начело исюьучивости редова, што значи док постоје корисници првог реда не могу да се као титулари права на социјалну заштиту појављују лица из другог реда, итд. У погледу појединих права војних инвалида эаконским прописима су одређени услови под којима се лица различитих трупа корионика и различитих редова корисника исклучују као и ко од њих има право првенства и под којим условима. Тако, на пример (чл. 17 Закона о ратним војним инвалидима) очух и маћеха, усвојилац или хранилац који иопуњавају услове за признање права на породичну инвалиднину, имају прече право од родитеља војног инвалида, који према њему није извршавао родитељске обавезе. Друга лица која представљају жртве рата обухваћена су посебним правним актима, и изван правних аката који се односе на бивше борце и војне инвалиде. У правима других земаља категорије и круг лица која имају право на социјалне престације због рата и ратних догађаја одређен je на врло различите начине. Пре свега у другим правима круг лица I групе није толико широк- као у нашем праву. Он се врло често ограничава само на личне ратне војне инвалиде, често на децу ратних војних инвалида, каткад и на брачну жену. Што се тиче круга лица која по нашем праву улазе у другу или трећу групу, у скоро свим земљама права на социјалне престације имају родители, изузев у позитивном 'праву Турске. 2. Да ли имају једнака права на социјалне престације ратни војни инвалиды и мирнодопски војпи инвалиды. Права мирнодопских и ратних војних инвалида у нашем праву су регулисана јединственим законским прописима; једнака права по тим прописима имају и ратни и мирнодопски војни инвалиди. (Према Закону о мирнодопским војним инвалидима, „Службени лист ФНРЈ”, бр. 46/1959, укояико другачије није одређено, примењују се и на мирнодопске војне инвалиде пропиои Закона о ратним војним инвалидима, „Службени лист ФНРЈ”, бр. 33/1957, 44/1958 и 42/1949). Ни у једном другом праву о социјалној заштити војних инвалида нису права ратних и права мирнодопских војних инвалида регулисана на једнствен начин нити су ратни и мирнодопски војни инвалиди изједначени у погледу шихових права на социјалне престације. Негде ратни и мирнодопски војни инвалиди имају исте врете права, али мирнодопски војни инвалиди имају права са нижим износима односно вредностима