Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИМАТ ЗАКОНА У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ

177

и жртава рата, који би принципи били постављени као међународна правила. Само ово неколико препорука показује да je ово питање у стадијуму преношегьа из уских националних оквира на широко међународно поље и да ће се ускоро ова |Област наметнути кад једна од грана специјалног међународног права.

Др.

Михаила Ступар

ПРИМАТ ЗАКОНА У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ

Византиски узори и прави значај примата (*) Прокламаций а примата закона у Душановом законику (1349 и 1354) и дејство ове прокламације били су досада предмет опсежних дискусија. С обзиром на знача) овог проблема у склону једног средњевековног законика поставляло се сасвим оправдано питагье око тога да ли уношевье овог правног принципа има чисто формалан карактер и представља један неопходан декоративан реквизит, или je суштинске природе и условљено достигнутим степеном друштвеног развитка Душанове државе. У тесно) вези са овом проблематиком, ако не и у центру пажње, јављало се й питање евентуалног узора оваквих принципа, те je сасвим правилно пажња обраћена византиском праву које je у то доба вршило огроман утицај на правку и законодавну делатност словенских држава на Балкану, После једног низа проучавалаца Душанlовог законика <даље ДЗ), који су у овим одредбама гледали самониклу творевину српског законодавца и највећи домет правке свести ондашњег друштва, критичкија проучавања су довела до закључка да су ови принципи преузети из византиског права, те je указано и на саме изворне текстове. Међутим, да пи je та рецепција извршена поглавито у цильу да се „цар Срба и Грка” прикаже само као гюдражавалад и настављач традиције виэзнтиских царева, или су за то постојали и конкретни услови и потребе ради чијег су задовољавања унети ови принципи то je остало вше или мање отворено питање. Проблематику примата закона у ДЗ треба посматрати кроз два аспекта, како се она уосталом, јавља и у самоме Законику; кроз увођење и поштовање принципа законитости и кроз прокламоване начине решавања сукоба између Законика и осталих правних извора. Несумњиво да je једна од основних идеја која провејава кроз ДЗ принцип законитости, тј. поштовање примене прописа Законика и онемогућавање самовлашћа бар у односима који су регулисани Закоником. Гбворећи, међутим, о принципу законитости и ДЗ, морамо истаћи да je то законик једног строго диференцираног феудалног друштва, у коме се огромна већина припадника налазила под условима феудалне експлоатације. Ванекономска принуда створила je од њих неравноправна лица, поставлена на најниже лестнице однашњег друштва. ДЗ није дирао у ово

(*) Чланак проф, др. Борислава Благоева представл>а разраду основних мисли и поставки н>егове комуникације о овој теми на ХП међународном конгресу византолога у Охриду, у септембру 1961 (У редн и шт в о).