Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним случајевима) сасвим довољно. Самим тим отпада један од битних елемената карактеристичних за појам више силе, тј. непредвидивост таквог догађаја. У ваз душном транспорту je опште усвојено правило по коме се сматра да превозилац није показао довољну пажњу ако пре почетка превоза није затражио обавештења о атмосферским приликама. Зато се, на пример, према совјетском ваздухопловном праву возар ослобађа од одговорности за штету која би настала услед елементарних догађаја само у случају кад се та штета није догодила за време трајања лета ваздухоплова. На овај начин се превозилац присильава на примену веће брижљивости приликом извршења превоза. 8. Из изложеног се може закључити да je од свих случајева законског искључења одговорности превозиоца најспорније питање шеговог ослобађања од одговорности услед више силе, нарочито с обзиром на супротна гледишта у правној теорији и судској пракси у вези са разликовањем између више силе и „случаја“. У ствари, можемо рећи да веома често од саме технике и услова под којима се обавља транспорт зависи да ли ће се неки догађај сматрати спољним ил унутраппьим у односу на транспортно предузеће. С обзиром на то да се наука налази у стадном развоју а да су и транспортна предузећа све боље опремљена и организована, можемо рећи да све већи број догађаја постелено излази из оквира појма више силе и улази у појам случаја. Самим тим и виша сила постелено губи онај значај који je раније имала у транспортном праву, тако да ће и случајеви ослобађања превозиоца од одговорности услед више силе бити све ређи.

Др.

Зоран Антонијевић

О КОДИФИКАЦИЈИ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

У ставка реформа, у складу са нашим привредним и друштвеним развитком, приводи се крају. Низ основних питања даље изградње социјалистичког друштва решен je или се решава. Наш правый систем, чији су основи положени Уставом Федеративно Народне Републике Југослаславије од 30. I. 1946, даље се изграђује и усклађује са развојем нашег друштва које je у непрестаном развтику. У вези са овим променама и брзим развитком нашег друштва и због њих настају многе промене у породици и породичиим односима. То указује на потребу да се поново покрене питање даљег усавршавагьа нашег породичног заканодавства и евентуалног кодификовања нашег породичног права. 1. Непосредно после доношења Устава ФНРЈ и устава народних република на основу овлашћења из чл. 44, т. 23, Устава ФНРЈ, законодавни органи донели су низ закона којима су брак и породица правно уређени. То je учињено или у облику основних закона којима се даје могућност народним републикама да својим прописима регулишу извесне специфичности у складу са обичајима, особеностима и традшдијама народа те републике, или у облику савезних закона који важе за целу