Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

346

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Основни закон о односима родитеља и деце и Закон о усвојењу уопште не дају колизионе норме. Добро je познато колики je то недостатак нашег продичног законодавства с обзиром на све веће кретање становништва у след наглог развоја међународног саобраћаја. 5. Мада се сви наши породични закони заснивају на истим основним начелима и садрже низ изврсних решења, што све чини да су ови прописи трајније природе, веома динамичан развитак наше земл>е, промењени материјални услови, даљи развитак нашег правног система и искуства стечена у примени ових закона намећу потребу да се извесне норме нашег породичног права поново испитају, да се неке одредбе ускладе и да се унесу извесне измене и допуне. Због тога се последњих година приступило проучаваньу ових проблема, па je поред законодавних и више стручних поткомисја, састављених од наших најбољих правника, радило на проучавању могућности да се постојећи породични закони измене и допуне. Из тог рада настало je неколико нацрта измегьених и допуњених породичних закона (Основног закона о браку, Основног закона о односима родитеља и деце, Закона о усвојењу, Основног закона о старатељству), као и нацрт новог Закона о органу старатељства. Услед недовољне координације рада ових стручних тела основни недостатак ових нацрта je неусклађеност у неким схватањима, што je довело до различитих решена. Због тога je касније образована једна стручна комисија којој je поверено да проучи извесне проблеме, пре свега питање органа старатељљства, и да се позабави како питањем усклађења нашег породичног законодавства са новонасталим потребама, тако и ььеговим евентуалним кодификовањем. 6. Основни принципи нашег породичног права издржали су животну пробу и у примени доказали да су реално постављени и да су напредни јер су омогућавали даљи развој породице и породичних односа. Због тога нема потребе да се ови основни принципи мењају већ и даље треба да остану сигуран темель наших прописа о породици, Штавише, њихово спровођење у досадашњој пракси и развој нашег друштва омогућују корак даље у још потпунијем и садржајнијем остварењу ових принципа. Међутим, постоји низ проблема и питана о којима се расправляло у нашој правној књижевности, у дискусијама наших правника, па и у нашој широј јавности, чије ce даље проучавање и решавање намеће приликом ревизије породичног законодавства. Навешћемо само нека од њих која нам се чине важнија. Прва трупа питана тиче се брака. Прописи о браку треба да буду не саамо актуелизирани, о чему je већ било речи, већ и знатно допугьени. Потреба за тим je констатована још у Закону о допуни Основног закона о браку „Службени лист ФНРЈ“ бр. 18/1955 (нови члан 97а Основног закона о браку: „Овлашћује се Савезно извршно веће да донесе ближе одредбе о раду органа приликом закључивања брака“), а о томе сведочи низ одлука наших судова и дискусија о пој единим проблемима. Исто тако, и поред извесног неразумевања за суштину проблема, у први план се истине и питање веридбе. Можда још значајније, нарочито с об-