Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

356

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шни орган. Начин постављења, који излази унеколико из делокруга радничког савета тј. самог предузећа, може бити елемент недоследности у спровођењу начела радничког самоуправљања и нарушавагьа начела организационе самосталыости предузећа, али никако моменат који би могао по себи да дозволи закључке о свойству директора. Будуће законодавство свакако треба ову недоследност да елиминише и да стави избор директора у делокруг радничког савета. 3. Као што je већ раније напоменуто, раднички савет je највиши орган предузећа. Да je раднички савет највиши орган предузећа може бити евентуално оспорено само положајем радног колектива. Међутим, важећи прописи не сматрају органом радне колективе. Треба напоменути да je до новијим прописима раднички савет дужан да изнесе низ питања пред радни колектив. Тако, на пример, у чл. 322 Закона о радним односима се каже; „Правилник о радним односима управни одбор предузећа je дужан да пре изношегьа правилника пред раднички савет изнети пред радни колектив ради упознавања и ставл>ања примедаба”. Примедбе које не усвоји, управни одбор je дужан изнети пред раднички савет. То исто важи и за доношење правилника о расподели чистог прихода (чл. 19 Закона о средствима привредних организација) и правилника о расподели личних доходака, с тим што се ови морају изнети и пред економске и организационе јединице предузећа. За сада се, према томе, прописима обезбеђује што веће учешће радног колектива у раду предузећа, пре свега у раду радничког савета. Наведени и други прописи предвиђају такве одредбе у поступку доношена разних аката. Међутим, ниједан пропис не предвиђа за сада обавезу радничког савета да се придржава примедаба и мишљења радног колектива. Без обзира што ове примедбе и мишљења представљају неку врсту препоруке, сувереност у одлучивању радничког савета није доведено у питање. Уосталом, то и не може бити друкчије док се радном ко лектину не да својство органа предузећа или док закон изричито не обавеже раднички савет да донесе одлуку сагласно ставу радног колектива или док радни колектив не добије законом непосредно право одлучивања, што би, уосталом, значило његово претварање у орган предузећа. Пошто то сада није случај, то недвосмислено раднички савет представља највиши орган предузећа. Међутим, није неинтересантно са правног гледишта осветлити питание својства радничког савета и управног одбора у њиховим односима према трећим лицима. По важећем закону вољу предузећа према трећим лицима изражава директор. Он je увек везан одлукама, закључцима и смерницама радничког савета и управног одбора, али je у односу на трећа лица воља предузећа изражена кроз директорове правне акте и правке радње. Ово опште правило важи не само у грађанскоправним односима. Наведено правило прво je пробијено пресудом Врховног привредног суда која утврђује право радничког савета да води поступай у одређеним статутарним питањима предузећа. Прописи о завршним рачунима ггредузећа, утврђују да извештај о пословању, као део завршног рачуна, представлю правки докуменат када га потписује председник радничког савета као