Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАСТАВА РИМСКОГ ПРАВА

703

делом у базу а другим делом у надградњу; тако, на пример, одређује др, Jb. Живковић категорију класе (41). Тек у оквирима оиштег разматрања базе и надградње и поређења науке и школства са сличним категоријама могли би њихову природу ближе сагледати, Иако би то било добро не само за теорију него и за праксу, и ово најуопштеније разматрање школства и науке може да уследи непосредно неким практичним претпоставкама. Тако, на пример, дугорочност као особеност знатног броја ових производних процеса може да отвори питанье у којој мери о овоме треба да се води рачуна. Снажнији полет нових производних снага у привреди није више ствар удаљеније будућности, Како поставити сразмеру према краткрочним задацима да не би дошло до неравномерности. Затим, налазимо се пред реформой Устава. Рекли смо да се кроз У ставни закон назире становиште да наука и ' школство нису производив снаге. Данае се, међутим, извесни некадашњи јавни службеници у новим прописима називају радницима. Ствар није само у називу. То je симптом новог полежала класичног службеника, на пример, у заснивању радног односа у здравственој служби споразумом уместо решеньем о постављењу. То je још један разлог да просветне и научне раднике схватимо као неку врсту произвођача. Ово питање je актуелно и с обзиром на нашу у ставку реформу (42). Без обзира на сва ова питања која су више практична природе проширење појма радника je она карика, тако нам се чини, ко ja повезу je суштинску улогу школства и науке са предстојећем реформой Устава у којој he бити сажето двадесет година револуције која je увек имала снаге да „критикује саму себе” (43).

Александар Стојановић

НАСТАВА РИМСКОГ ПРАВА

У скоро непрекидним дискусијама које се воде од ослобођења до данас при тражењу наставног плана правног факултета који би нагнийте одговарао потребама нове Југославије више пута се дискутовало о месту и значају предмета Римско право. Било je увек појединаца који су били мишљења да Римско право не треба да има посебно место у наставном плану социјалистичког правног факултета, него га треба само делимично обухватити у оквиру предмета Истори je државе и права й у историјским деловйма других позитивно-правних предмета. Основни њихов аргумент je у томе да Римско право као право робовласничке експлоататорЪке државе лежи у основи буржоаског, капиталистичког, такође експлоататорског права, али не и у основи социјалистичког права које почива на сасвим другим принци-

(41) Др. Љ. Живковић: Haj'Ka о друштву, СараЈево, I, 1958, с. £OO. (42) В. Прилог дискусији о припремй теза за нови Устав друга Е. Кардеља, „Борба“ (Ве.оград) од 28. августа 1961.

(43) К. Маркс Ф. Енгелс: Изабрана дела, Т 11, 1950, с. 227—228.