Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДНОС КОДИФИКОВАНИХ И - ОБИЧАЈНИХ ПРАВИЛА

371

интернога права, а нарочито концепцију двојног важења, паралелизма између писанога права и обичајног права, јер нам те концепције нису од користи за наше главно излагање, нити су нам потребна поређења са резултатима тих концепција. Ипак, из овог система сматрамо за нужно да укажемо на један специјални институт ауторитативне али не легислативне кодификације унутрашњег права кода je оличена у појму restatment-а. У англосаксонском праву извесне установе од правнога угледа с времена на време врше кодификацију постојећих правних норми расутих у правним правилима обичајнога права или у судској пракси. Таква кодификација врло често добија велики кредит и код публике и у правничким круговима, на њу се позивају странке пред £Удовима и судови je цитирају као доказ о постојању правних правила. Али, таква кодификација нити искључује могућност да постоје и_другојачи правки обичаји у истој материји, нити представља последњу реч кодификатора и науке уопште, могућност да се и даље стварају нова правка обичајна правила. Према томе, пред судовима се увек може отварати питање сагласности ових облика ауторитативне кодификације ca пој единим правним правилима обичајног права необухваћеним или противречним правилма садржаним у restatment- у. Без обзира на коју концепцију у унутрашњем приватном праву будемо се обратили, нужно je напоменути да буржоаско приватно право, а делимично и социјалистичко, познаје поделу правних норми на оне.које су принудног карактера (ius cogens) и оне коде су, диспозитивног характера (ins dispositivum). Док странке не могу одступати од ius cogens, дотле су оне овлашћене да саме сводом вольом, уговорним путем код ( двостраних послова, или једностраним актом, одступе од писаног права и саме поставе правила којих ће ce , држати, правилније, оно што оне уговоре или нареде представља правно правило за посао у питаньу и суд ће применити то правило, без обзира да ли се оно слаже са кодификованим или другим писаним правом, уколико се то не противи прописима ius cogens-a. Ова установа омогућила je нову појаву .за постављање односа између кодификованог односно писаног права и правних правила ко ja имају карактер обичајног права. Наиме, странке се у овим случајевима могу изјаснити да своју вољу потчињавају или je оснивају и на неком' обичајном правилу (а не на писаном законском пропису). У данашње време та обичајна правила најчешће се не стварају више спонтаном праксом у друштвеним односима него/се заснивају на смишљеним, па чак и писаним правилима појединих корпорација, узансама, етатутима, .кодима се странке потчињавају, било изричним издашњењем, било прећутним поступцима доведеним у везу са претпостављеним изјашњењем везивања за таква правила. Бременом, такве збирке квазиобичајног права, све док нису у сукобу са ius cogens- ом долазе у позицију да потискују писано право коде има диспозитивни карактер. П. Прелажењем на колективну и ауторитативну кодификацију међународног права поставило се исто тако питање односа одредаба кодификованог права према оним одредбама обичадног права, које изричнр