Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce ослободе средњошколске строге дисциплине рада, нагло прелазили у ропство потпуне слободе. Указујући на ове недостатке ранијег француског система универзитетске наставе, проф. М. истине да главки задатак високе наставе није само да студента научи одређеним појмовима и правилима већ више да изгради грађанина који he упознати правки живот; научи да истражује; излаже и дискутује. То се све не може постићи само предаваньима. Неопходан je непосредни и непрестани додир наставника и студента. Преко практичних вежби наставник води студента у гьеговом раду и тиме целисходније утиче на формирање будућег правника. Ова прегледна и сажето изложена општа упутства за рад студената права, проф. М. je поделио у седам глава тако да je после увода посветио пажњу следећем: I. Како пратити предавања (са упутствима како се праве белешке) и како користити потребну литературу за рад; 11. Вежбама (са излаганьем о састављању писмених састава; о усменом испитивакьу; о усменом излагању и дискусији; о коментару судске праксе као и о истраживачком раду); 111. Документации и свим етапама документације; IV. О потреби плана за све облике рада са студентима; V. О језику и стилу правника; VI. Упутствима за јавна излагања и VII. Упутствима за припрему испита и за одговарање на испитима. Ова изванредно корисна општа упутства за рад студената права, као и сва остала издања ове збирке, могла би бити подстрек да се и код нас покрене орговарајућа мала библиотека која би, према нашим потребама, нашим студентима дала општа и посебна упутства за њихов што успешней рад.

Д. Ъ. Двнковић

M. Long, Р. Weil, G. Braibant: LES GRANDS ARRÊTS DE LA JURISPRUDENCE ADMINISTRATIVE (Collection de Droit public publiée sous la direction de R. Cassini , et M. Walme), 3 e êd, Paris, 1962, Sirey, 509 pp. Као што je познато, француско управно право засновано je, углавном, на управносудској пракси. Зато je од изванредне користи појава ове збирке значајнијих одлука Државног савета. У познатим збиркама Recueil Dalloz, Recueil Sirey и свим француским правним часописима, посвећена je велика пажња судској пракси. Својим изванредним анапизама уз поједине судске одлуке, најистакнутији француски правници допринели су развоју судске праксе и правые науке а посебно развоју управносудске праксе и управног права. Без прегледа ових примедаба, у ствари малих студија, не би се имао правы увид у управно судство и управно право Француске. Циљ збирке je да се објављивањем значајнијих одлука Државног савета, на сажет начин, представи у целины развој француске управносудске праксе. Ово je утолико пре било потребно у Француској што после изведене реформе управног судства (1953/54), управне спорове, по правилу, решавају, поред Државног савета, и управни судови у првом степену, па je и стога једна таква збирка била корисна за брже упознавање управносудске праксе. Уредници ове збирке, потпредседник Државног савета Р. Касен (R. Cassin) и проф. М. Валин (М. Waline), као и редакторы збирке и уједно и писци коментара М. Лонг (M. Long), П. Вајл (Р. Weil) и Ж. Ереван (G. Braibant) са успехом су остварили свој циљ. При одабирању објављених одлука приређивачи збирке нису само прикупили и објавили значајније одлуке већ су код сваке одлуке у својим примедбама подвукли њец значај : за сваку примедбу могло би се рећи да представља врло сажету али и врло солидну анализу појединих значајнијих проблема француског управног права. Добра je страна ове збирке још и то што су писци коментара, тамо где то није било довољно јасно из саме одлуке, допунили излагање о чињеничном стању; поема-