Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година X Јануар—Јун 1962 Бр. I—2

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ СОЦИОЛОГИ JE МОРАЛА

1 > 1. Говорити с научног гледишта о моралу данас у нас тешко je. Најпре зато што морал није довољно научно проучен уопште, а пре света с гледишта историјског матери ј ализма. Друштвене науке у социјалистичким земљама уопште су у великом заостајању иза техничког и привредног, као и општег друштвеног напретка, а исто тако и иза великог развоја природнйх наука. Међу свим друштвеним наукама, пак, најзаосталија je и најнеразвијенија управо наука о моралу. Па чак и у нас, где су друштвене науке, у поређењу с оеталим социјалистичким земљама, релативно развијеније, наука о моралу je скоро сасвим необрађена. Овде ни најзначајнија претходна питаньа нису расправљена (на пример, питање да ли та наука треба да буде једна грана социопогије или филозофије). Зашто je то тако, тешко je укратко изложити и ми овде и нећемо улазити у то питање. О моралу je тешко објективно научно говорити и зато што су у питањима морала, моралности и неморалности, људи и као појединци и као дрјчитво веома непосредно и дубоко заитересовани. Морални судови су различити, а говорити о моралу не дајући моралне судове, или, бар прећутно, па и несвесно, не полазећи од њих, скоро (и свакако) je немогуће. А страсне расправе око судова о вредности отежавају плодно решење о самој стварности. 2. То се може одмах показати на примеру самог овог нашег излагања о моралу, које треба да говори о савременим проблемима социологије морала као науке. Полазна тачка овог излагања јесте да су проблеми социологов морала у нас веома важни и актуелни управо зато што се наше друштво данас налази у својеврсној моралној кризи, што, у извесном смислу, пати од извесног недостатка морала. Тврдња о недостатку морала у неку руку изазива нагонски отпор. Јер, може ли уопште бити друштва без морала? Нема ли свако свој морал? И заиста, ова тврдња може бити тачна само ако joj се тачно утврди смисао. Кад кажемо да нашем друштву у извесном смислу недостаје морал, онда тиме не мислимо на било који и какав морал већ на одређен морал, на социјалистички морал. Ако пођемо од начелног става да постоје различити морали и да се ти морали разликују према друштвима у којима постоје и у којима се стварају, 'онда je несумњиво да социјалистичком друштву, коренито разли-