Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уговорни типови] употребљавају само уколико би уговорачи сматрали да им одговарају. Баш због тога су редактори морали тежити и за тим да узму у обзир и различитост правних система. 11. Проблемы,. Подела ризика између странака je један од најбитнијих елемената сваког уговорног односа, али je у разним правним системима различит© уређена. Правило ризика стварног права (periculum гег: casum sentit dominus) долази у облигационим односима у обзир само ако не постоје посебна правила. Не долази у обзир ако ризику није изложена ствар него рад; ако се ризик не односи на пропаст или оштећење ствари него на немогућност из других разлога (забране); ако су странке саме уговорила сношење ризика по другим принципима; ако je правним правилима сношење ризика посебно уређено. У неким земљама je објективна одговорност дужника за испуњење (терет ризика) правило, а у другим изузетак. У многим земљама немогућност испушења узрок je раскида уговора. Различито je у разним порецима уређен и однос између periculum гei и periculum obligationis: правило о раскидању уговора не долази у обзир ако je терет ризика губитка или оштећења ствари већ прелазио на повериоца. Упркос настојању да се са утанчањем клаузула и типским уговорима избегну нејасности и празнине ипак се у пракси ове појављују. У таквим случају треба применити правни поредак који je назначен у колизионој одредби коју садржи сваки типски уговор. Странке обично не познају разлике различитих система, па наилазе на сасвим друге резултате од оних ко je су имале у виду склгшањем уговора. 111. Ризик у женевским стандардним уговорима. А. Ризик у случају накнадне немогућности испуњења. Женевски стандардни уговори усвојили су више система расправљања накнадне немогућности испуњења: систем субјективне и систем објективне одговорности за испуњење. I. Појам накнадне немогућности. а. Систем субјективне ođzosopности. Систем одговорности за кривицу усвојили су уговори о житу. Ако извршење уговора постане апсолутно и трајно немогуће због ванредних догађаја који настану независно од воље странака после закључења уговора, уговор се раскида а ни једна страна није дужна платити одштету (Житарице 1 А 19.1) Слично je становиште уговора о опреми 6р. 574 који не говори о ванредним догађајима, него о околностима независним од воље странака, које онемогућују извршење уговора у нормалним приликама. Уговор дал>е прецизира да се у смислу ове клаузуле сматрају као околности које не зависе од воље странака оне околности које не резултирају од кривице (faute, fault) странке која их проузрокује (Опрема бр. 10.1, 574 А, 25.1). По нашим узансама за промет робом дужник начелно одговара по субјективном принципу: кад дужник не испуни своју обавезу дужан je да накнади повериоцу штету која му je тиме нанета, изузев ако je до неиспуњења дошло из узрока за које није одговоран (уз. бр. 230.). За које узроке дужник није одговоран произлази из прописа о његовој дилигенцији. Странка je дужна да при испуњењу своје обавезе поступа са пажњом која се у пословном промету захтева (уз. бр. 60). Непоступање са оваквом пажњом узроци су дакле за које дужник одговара. Такво je становиште неких