Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

претставници су у овом началу, за потребе управног судства, тражили објапгњење основа одговорности државе изван правила Грађанског законика. Проф. Лобадер (Laubadère) данас истине да би се ово начело садржавало у томе што јавне службе фушщионишу у општем интересу друштвене заједнице па како друштвена заједница користи, ако би јавна служба проузроковала посебну штету грађанима, право je да заједница прими на себе терет накнаде (27). Друго гледиште као основ одговоррости истине само начело једнакости грађана које се одражава y функционисању јавних служби на исти начин за све гряЬянр (28). Исправно je подвучено да би за доследно спровођење начела једнакости грађана пред јавним теретима или само начела једнакости грађана било нужно да оно буде основ одговорности за сваку штету. Међутим, баш у француском праву одговорност заснована на овим начелима примењује се само кад je у питаку посебна штета. С друге стране, подвучено je да ова начела пружају могућности да се расподепи штета на читаву друштвену заједницу али, како je с разлогом истакнуто, то je последица а не основ одговорности, jep je и иначе „репарадша штете [...] једна ствар а расподела друга“ (29). Колико год теорија тежила тражењу нових објашњења основа рдговорности остају као основи кривица и ризик. Тежња да се начело једнакости грађана пред јавним теретима или само начело једнакости грађана сматра као основ ове одговорности у француском праву има своје објашњење и у том што Државни савет односно посебно француско управно судство које решава о одговорности државе не регпава ов(Г етгорове на основу Грађанског законика. већ својом праксом одређује и формулише правила ове посебне одговорности. Међутим, наше право нема потребе за тражењем нових основа одговорности који би оправдавали и надлежност посебног управног судства, поготову што и начело једнакости пред јавним теретима и начело једнакости грађана у ствари само објашњавају на посебан начин одговорност за ризик.

Д. Ъ. Денковић

МЕТОДОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ПОСТАВКЕ О ОРГАНСКОМ ЈЕДИНСТВУ ДРЖАВЕ И ПРАВА*

Развој опште науке о држави и праву као уосталом и развој ьаучне мисли на свим подручјима показује да одређена достигнућа, без обзира на вредност коју имају, само доприносе сагледавању неисцрпних могућности сазнања, али још више утиску да се решавањем извесних проблема намећу нови проблеми и вечно одлажу коначна решена. I. Нека неопходна разјашњења. Приступајући разматрању сложение проблематике, а нарочито у неким посебним околностима, кори-

(27) A, de Laubadére: op. cit., p. 472. (28) F. Benoit: op. cit. 1954, No 24, I, p. 1178. (29) C. Gambier: op. cit., pp. 88, 77-90; Jean Rivero: Droit administratif, 2e ed. Dalloz, Paris, 1962, p. 235.

(•) Приступно предавайте одржано 1 марта 1962 на Правном факултету у Београду