Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

битно доприноси својеврсном обликовању државе; оно je регулато'р и државних делатностй које се тако јасно назначују и разликују од недржавних. Укратко, карактер повезаности државе и права огледа се у следећим правцима: а) структуралном, jep се код њих подједнако и у целини и у појеДиним деловима појављују елементи двају феномена, само je питање каква je та комбинација, који су у првом плану a који су потиснути тако да се понекад на први поглед не могу запазити; б) функционалном, jep не само да имају комплементарне функдије, што значи да једно не може остварити сопствену улогу без другог, него фактички врше једну и јединствену функцију у друштву; в) садржинском, jep сви бйтни моменти једног налазе се својеврсно фиксирани у другом; г) формалном, jep су многи облици испољавања и општа физиономија једног само начин постојања и функционисања другог. 3. Наравно, као што je све у друштвеној стварности историјски конкретно, тј. да има наглашену одређеност суштине и облика постојања, тако исто држава й право уопште и њихово јединство посебно показу ј у историјски условљене специфичности. Нема апсолутне и механичке истоветности између ових феномена присутних у различитим историјским епохама, па ни у различитим друштвима која коегзистирају. Укупност друштвених околности опредељује повезивање ових двају политичких инструмената. С обзиром на нужност међусобног саображавања, они се и током своје историјске еволуције и током постојања од тренутка настанка па до тренутка нестанка јавлзају у ј единству специфичног облика. У фазама нормалног постојања веза није иста као у периодима револуционарних или других значајних промена. Ни тада држава И право не задобијају потпуну независност једно од другог, не губе својство узајамног прожимања, немају „огољену егзистенцију“, како се то наглашава y неким теоријама (13). И баш због тога политички процес модерног друштва пружа нарочито јасне потврде за повезаност државе с правом у свим аспектима и то с наглашеним интензитетом. Њихово ј единство mije тешко запазити, па односна поставка није хипотеза за коју je неопходно прибављати посебне доказе. Она je до те мере уверљива да управо супротне поставке морају бити хипотезе за ко je се, у ствари, конструишу на спекулативан начин натегнути докази. 4. Поставља се питање да ли органски створено јединство представља неки noce бан феномен, који постоји напоредо са државом и правом као таквим? Органским повезивањем се само постиже узајамна зависност два посебна феномена, који, додуше, постоје као органи једног бића, али то биће реално не постоји. Не ствара се нешто „треће“ изван и изнад реалности државе и права. Истй нису стопл>ени у неки амалгам у коме би се изгубиле њихове особености. Исто тако, држава се не може свести на право, али ни обрнуто. Они заједно и у истој мери произволе више јединство својим узајамним прожимањем. Тако се ствара једна творевина

(13) На пример, Е. Tatarin-Tarnheyden: Staat und Recht ln ihrem begrifflichen Verhältnis, S. 533 у зборнику Festgabe für Rudolf Stammler zum 70. Geburtstage, Berlin und Leipzig, 1926.